Prosvetni glasnik

Педагошки погледи ћорђа Кершенштајнера

411

С овим мишљењем поменутог ђака слаже се К. потпуно, напомињући да све Огеа! РићНс 8сћоо1з, као и велики број бољих приватних школа, имају сличну организацију. Као успела допуна овог „уређења за негу државно-грађанских кардиналних врлина" служе по К. тзв. ОећаИп§ С1иђз, у којима ученици помоћу сопствених реферата и самосталних дискусија добијају државно-грађанске поуке. Такви клубови за дебатовање постоје у свима Огеа! РићНс 5сћоо1з, а К. их је нашао у свима школама Сједињених Држава, чак и у њујоршким народним школама, где су последњих година уређени Соаа1 СеШгез за омладину од 10 до 18 година; ове последње потпомаже град (општина). Сваки од ових социалних центара има бар један ОећаНп^ С1ић. Ово описивање единбурске академије износи нам неизбежно пред очи слику ђачке републике Валентина Троцендорфа из 16. века. Није то само случајна сличност, већ скоро потпуно поклапање. И пошто нам Троцендорф са својом републиком, у којој је он био сћс!а1ог регреШиз, изгледа на означени начин сасвим модеран, неће бити без интереса да,и ако га К. и не помиње, кажемо нешто о његовој школи у Голдбергу. Та школа је имала шест разреда. Њена самоуправа се састојала из економа, који су се бринули за спољни ред (давали знакове за устајање, спавање, почетак обеда и наставних часова); ефора, који су надгледали понашање при обеду и иначе (њима су били потчињени дискофори, који су износили јело); квестора, који су надгледали школске радове. Сваки разред је имао једног квестора, који је одређиван сваке недеље, а над свима квесторима био је главни квестор, који је месечно биран. Ђаци су имали свој суд, који се састојао из једнога консула, 12 сенатора и два цензора. Сенат је изрицао казне за кривице према школском закону. Оптуженоме је достављана тужба осам дана раније. Окривљени се морао с нарочитог места у за то одређеној дворани бранити пред сенатом и осталим ученицима с Троцендорфом у средини, и то на латинском језику. Ко се добро браиио, ослобођаван је. Пресуду су објављивали консули, Троцендорф ју је потзрђивао или пооштравао, предочавајући осуђеноме његову кривицу са свечаном озбиљношћу. Казне су биле телесне и према времену много строжије него данас у ЕсНпћиг§;ћ-у, наиме: прут, лира или Нс1иси1а (справа од дрвета у облику виолине, у коју се уметну врат и руке; још у доба Раумерово, познатог писца историјске педагогике, говорило се у Шлезији: „стоји у фидели", тј. тој виолини), а поред тога још и апс (Кагхег). Пет основних законских одредаба те школе, од којих нарочито прве четири заслужују још и данас (по речима Циглеровим 1 ) пажњу учитеља и школских власти, гласе (у кратко по Раумеру 3 ): 1. Свима ученицима се подједнако управља. 2. Отмени и незнатни

') Тћ. 2је§1ег, ОгзсћкМе с1ег Рааа^о&е, Мипсћеп, 1909. 2 ) К. V. Каишег, СезсМсМе А. Рас1а§о§1е, е1с., 1902.