Prosvetni glasnik

Педагошки погледи Ђорђа Кершенштајнера

417

државно-грађанско васпитање у служби дате државе. Тако. нпр., нема за К. никаквог смисла да се „сопственој држави помоћу погодног државно-грађанског васпитања не створи изглед за што је могућно већи привредни, морални и политички развој својих моћи, не ради напада, него ради одбране од напада других држава". Таква изјава нам не казује ништа ново. Шта више, ја бих рекао да је данашња школа, оваква каква је, била скоро у свима државама већ и досад сувише много у таквој служби. А како та служба може да буде схваћена у оквиру једне исге државе, наговестићу само једним примером. Подсећам на то да је цар Виљем II у 1890 години говорио на првој седници школске конференције (4 децембра) о борби против социалне демократије помоћу школе, а да се и берлинска кабинетска наредба од 1 маја 1899 тиме бавила. Међутим, данашња немачка влада, састављена од социал-демократа и других партија, не показује мање склоности да школу стави у службу својем државном схватању, а већ и да не говоримо о непомирљивим комунистичким захтевима у том правцу. Ову -супротност између дате државе и удаљеног идеала моралне државе мисли К. да може да уклони помоћу трећег, битног дела свога. трогласнога васпитнога смера, помоћу моралног препорођивања заједнице, у којој пређашњи васпитаници врше свој позив. 0 томе смо ми говорили у прошлом чланку. Оно што је битно и у државно-грађанском васпитању по Кершенштајнеру, сводимо ми такође на иринииа ђачке саморадње у служби живошне заједниие, од које и зависи како ће се тај принцип спровести у пракси. При спровођењу тога основног модерног педагошког захтева у нашим школама морају пре свега да одлучују одлике наше народне животне заједнице. Повољни резултати нове школске организације у другим земљама треба да нам служе као подстрек за реформу, али никако као разлог за просто копирање и пресађивање. д. р вој. р. младеновић

ИЕПИСМЕНОСТ У СРБИЈИ 1) Проучавајући размере венчања у Србији, за време из 1900—1908, наишао сам, у „Српском Статистичком Годишњаку", на размере писмености при склапању брака. Држим да ће бити корисно — па и нужно — да се наши просветни кругови тим питањем позабаве, из мотива који ће из даљњег разлагања проистећи. х ) Из једног предавања, држаног у „Српском Лекарском Друштву" у јуну 1921, о „Раз.черама венчања у Србији". 11РОСВЕТЈШ г .НС1ШБ, I књ., 7. и 8. св., 1922. 27