Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

565

нису „горки пријатељски" (91), већ „топли пријатељски". Према овоме, по Г. Јотићу „ге§1:аугас!ја г ^огИгш јесЈШ", значило би „са горким јелима"! Погрешио по Г. Графенауеру дат је датум о Крсниковој смрти (умро је 27 јула 1897), а оцена о роману А/а 2еппјаћ по Г. А. Гавриловићу (Писма, 122). У одељку „Приповедачи реалисти" нису ни поменути: Ј. Старе, Д-р Ј. Вошњак, Иго Каш, Подлимбарски, и т. д. У биографији А. Ашкерца и не помиње се да је путовао (Н.пр. 1886: Сарајево, Н. Сзд, Земун, Београд), а то има везе са његовим књижевним радом. Мањи песници из одељка „ер^опзћа Ппка" нису унесени. Део о новијој и савременој словеначкој књижевности има погрешно преведене наводе, непотпун је, нарочито са изостављеним књижевним судовима. Многе су се ствари измениле или припадају већ прошлости, а Г. Јотић није хтео да проверава и да бар о савременим писцима каже нове оцене, или бар нешто што би показивало да је лично читао те писце. Крај његове књиге без закључка је и погрешан, јер се у њему без везе и смисла помене низ писаца који треба да су сарадници часописа Вот т <5Ч'е/, а они су сарадници ЦиМјапзко^ 2.\<опа. Из овога се јасно види како је Г. Јотић радио и излишно је говорити о некаквој научној савесности или о оригиналности његове књиге. Самим тим отпада и питање о схватањима са којима је пришао да „пише" историју једне књижевности. Код другога писца овим би било све речено. Јер, погрешке стила, ортографије, интерпункције, израза и т. д. задају бриге још садш наставницима при прегледу писмених задатака. На жалост, овде се морају помињати и те ствари. Коректан и јасан стил мора имати свака књига, а у првоме реду уџбеник у коме се говори о књижевности. Г. Јотићу се не може никако опростити што бар о томе није водио рачуна. У његовој књизи има одличних примера слабога стила. Он пише: „Учило се највише у латинском језику и немачком писању"; „Лутер је чак и главне тачке својега катехизма сместио у стихове и певање је употребио као помоћницу у верској науци" (23) ; „Мати му беше Словенка и језик словенски" (28); „Јер је сељак сад добио часопис, који га је учио његовом народном језику, уЕидело се је, да се и на народном језику могу расправљати најразличнији послови, и видело се да језик словенски није онај, којега се Словенац може срамити" (64); и т. д. Г. Јотићу се дешава да не доврши реченице (23, 24, 28...), да чини непотребне инверсије (14, 26, 38...), да раздваја именице и њихове атрибуте, да погрешно употребљава заменице (25, 28, 65...), и т. д. Код њега је манир употребити паузу и где би се могла дозволити и где нема баш никаква смисла. Он необично воли речи на „изам", а почетак излагања о писцима гласи готово увек: Родио се... (19, 20, 21, 26, 27..). Има израза, речи и облика који су се дали лако избећи (родбинско име; који га запоји словеначким језиком ; Враз је нагонио Жакеља...). Кроз