Prosvetni glasnik

566

Просветни Гласник

целу књигу не чини се разлика између придева: словеначки и словенски (з1оуепзк1 и 51оуапбИ). За извесне речи било је потребно објашњење (гвардијан, стони капелан, жупник, жупа, жупанија, равнатељ покрајинских управа, предмартовске прилике, редовна школа, лицејска, примарна, нормална...). Наслови се негде преводе, а негде се то не чини. Пада у очи да се преводе обични и лаки, а остављају се тежи и они којима је потребно објашњење, ако не увек и тачан превод. Н. пр. Нараке (76) не преводи се и не објашњава, а пише се Љубљанске Новине (38) и Еиђ1апзке МоуГсе (40). Дају се немачки наслови, а при том се употребљава час ћирилица час латиница. Није редак пример да се почне једном, а заврши другом азбуком. Уз то, нешто ће бити посрбљено, нешто не (Виљем Тел и Ц^аИепзШп, Одломцима и гепзко§а (Јпеушка, Јосифа уоп боппепМза.,.). Наслови старијих књига наводе се и старим и новим словеначким правописом. Код имена поступа се исто тако произвољно (Фрања = Ргап, Ргапсе, Ргепазек; јосиф = Јоз1р, Јоге!; Словен = 31оуап; Драбошњак = Огаћозпјак...). Погрешке типа: Блејско језеро, Бохијско, поганско, посвећени од покрајинских епископија и т. д., дале би се објаснити само крајњом непажњом. Исто тако и писање удвојених сугласника (Беллармин, Преддвор, Кетте), недоследности при писању датума и векова и крајње слаба ортографија. Чак и интерпункција је погрешна, а не постоји страна без штампарских погрешака. Има места где су изостављене целе речи (95), а налазе се непотребна слова између речи (41). Шта би се могло рећи о оваквим реченицама: „3821 I постаде хуманишарни професор у Љубљани, па онда и стални . књижничар лицејске књижнице 1830 • г. и 1835. г. умро — Утопио • се је 6. јулија у Сави" (51)?! Значи: Г. Јотић је дозвољавао себи све, и закључак о његовој књизи је кратак и прост. Он није добро схватио и пренео књигу Г. Графенауера, а скраћујући без мере и осећања за оним што треба оставити, а шта узети, он је дао једну суву, нетачну и врло слабо написану књигу. Због тога бисмо волели да Г. Јотић, — а то је у његовом интересу, — не жури са Шшивом из словеначке књижевности и Граматиком словеначког језика. Јер, ако овако буде радио своје књиге, оне ће увек личити на поратну трговачку робу чијим је газдама једини циљ да се што пре и што више прода. У својој Историји књижетости Срба, Хрваша и Словенаца Г. Јотић је дао и одељак о словеначкој књижевности. То није учињено по хронологији где је требало, већ у II свесци, где се излаже нова српска књижевност. Мислили смо да су ту учињене какве измене, допуне или исправке. Међутим, прва половина његове посебне Исшорије Словеначке Књижевности само је прештампана овде са свима погрешкама. Непознато нам је по чијем је реферату та књига одобрена за уџбеник у средњим и стручним школама. урош џонић