Prosvetni glasnik

570

Просветни Гласник

јеве цветова на једној трешњи! Ако би неко био беспослен и у могућности да броји цвет по цвет само оних 190.755 цветова, притом ако би свакога секунда по један цвет узео на око, за бројење би страћио близу 53 часа непрекидног рада. — У осталом, од какве је вредности баш и да се зна тај број цветова? Невероватно је да би се овакав задатак нашао у некој доброј Рачуници. 3.) У једној књизи било је 208 страна, на свакој странн по 39 редова, а у сваком реду по 43 слова. Колико слова има у целој књизи? (IV, 49). — То би била једна и сувише велика реткост да се нађе једна тако велика књига у којој су све стране с истим бројем слова! Ко ли би био тако беспослен да такву оригиналну књигу нађе или бар да провери истинитост тврђења? 4.) Један трговац имао је 16752 дин. готовог новца, и то: осми део од тога новца у банкама, шести део у злату, а остатак у сребру. Колико је имао од сваке врсте новаца понаособ? (IV, 60) 5.) Један човек дужан је двојици људи 2400 д., али не подједнако, него једноме дугује 3 пута колико другоме. Колико динара дугује једном, а колико другом човеку? (IV, 61) 6.) Битка на Чегру била је 19 маја 1809 год., а од дана те битке до смрти кнеза Милоша протекло је 51 год., 3 мес. и 26 дана; кад је умро кнез Милош? (IV, 110). — Овај задатак има вредности само у толико што су употребљена два историјска датума. Међутим, ова два догађаја немају никакве везе. 7.) На Шуматовцу је била битка 11 августа 1876 год., а на Косову 15 јуна 1389 год. Колико има година од Косовске до Шуматовачке битке? (VI, 111). — Познате су последице битке на Косову, и оне се не могу ни сравнити са последицама наше победе на Шуматовцу. Кад се књига штампа 1920 године, онда је требало узети битку на Куманову место боја на Шуматовцу. III. Има повише ставова који немају математичке вредности. Овде ће се изнети само они главнији ставови на којима се морају и почетници зауставити, — због тога је непотребно вршити исправке. Тако на пример: 1.) Сваки уме бројати. (III, 6) Скуп више јединица зове се број. (III, 7; IV, 3) Јединица је најпростији број. (III, 7; IV, 3). — Познато је шта су прости бројеви. Који ли су то бројеви простији, да би се рекло да је јединица најпростији број ? 2.) Сабирати значи спајати уједно, правити целину (скуп). (IV, 23) 3.) Сабирати се може само оно што је једнако. (III, 13; IV, 23) 4.) Све што има дужину, ширину и висину јесте запремина. Камен, гомила камења, греда, ваздух, све су то запремине. (IV, 96) 5.) Права се линија може повући само на равној површини. (III, 85)