Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

571

6.) Са две тачке ограничена линија зове се дуж. (III, 85) 7.) Угао се означава двема правим линијама, које од једне тачке у разним правцима свака за се иду. Растојање између тих линија зове се угао. Обе линије зову се стране (зк!) а заједничка, полазна тачка зове се теме. (III, 86). — Сем невештог и рђавог давања појма о углу, употребљене су и речи које у геометрији имају друго значење. У томе смислу треба прочитати и остало о углу. 8.) Троугао је површина са три стране и три угла. (III, 89). Део равни ограничен са четири стране и четири угла назива се четвороугао. Сваки четвороугао има четири угла и четири темена (Ш, 91). Свака слика која је ограничена са више од четири стране, зове се многоугао. (III, 94) — Г. М. Станковић је невешто изменио познате дефиниције. 9.) Права која додирује круг у једној тачки, а сва лежи изван круга, зове се дирка (III, 93). — Г. Милутин Станковић је дефиницији дирке додао и непотребнога. 0 овоме би се могло доста говорити ради објашњења, али нема потребе: то су елементарне ствари. 10.) Без ранијег објашњења ставља се питање: Како стоји дирка на полупречнику, који додирује? (III, 93). — ,И питање је невешто стављено. (Дирка додирује полупречник!) 11.) Коцка је тело које има шест квадратних страна потпуно једнаких (IV, 17). — Зар може неко тело бити ограничено са шест неједнаких квадрата? Запремина која има шест једнаких четвртастих површина зове се коцка. (IV, 97). — Најблаже би се могло рећи да се ромбоедар противи тој и таквој дефинацији. 12.) Један кубни метар је коцка која има страну 1 метар: коцка која има страну 4 метра има запремину 1 кб. м. х 4x4x4. (IV, 115). Запремина коцке добија се као производ три чинитеља, који су равни страни коцке, или, како се каже, кад се међу собом помноже дужина, ширина и висина. (IV, 116). — Из ова два примера лако се уочава да Г. Милутин Станковић сматра да је код коцке исто страна и ивица! Из ових до сада поменутих напомена из Геометрије мора се признати да су ови одељци најгоре прошли и да се ту чак дотле дошло да Г. Милутин Станковић не уме да разликује ни поједине називе код геометријских облика. IV. Остаје да се помену и добре стране ових књига. Мора се признати да је за ове уџбенике употребљена лепа хартија,а то је заслуга издавача. Закључак. — 1.) Из каведених података види се да Г. Милутину Станковићу нису јасни чак ни основни појмови из ове науке, и према томе није чудо што је у томе смислу написао и уџбеник.