Prosvetni glasnik

Оцене и Прикази

573

издавача Г. Кона, који му такође треба, јер је Г. Кон издавач и његове Рачунице... Ово неколико напомена довољне су да утврде да је критика Г. Ђукановића лишена оног што је први услов савесне критике, а то је објективност и непристрасност. Додајте томе да г. Ђукановић није учитељ, није педагог, није нигда радио у основној школи, нити према томе може у довољној мери имати развијено чуло да осети шта одговара ступњу дечјег развитка у томе добу живота, па ће бити јасно: да је Г. Ђукановић, сем што је необјективан, још и некомпетентан да процењује ове књиге са најважнијег гледишта, а то је са гледишта — методског. Ти елементи и објашњују што је, пре петнаест година, при појави моје Рачунице за III р., поч. Свет. Поповић, један од најбољих методичара наше рачунске наставе, човек који је у педагошкој књижевности оставио видног трага своје спреме и љубави према овоме послу, и који је превео једну од најбољих методика из светске књижевности, похвалио прераду моје Рачунице у Учитељу и истакао да она одговара савременим захтевима педагошке науке и методике рачунске наставе, — док Г. Ђукановић, непедагог, оглашава да она ни у чему не ваља! Остаје још једино компетенција Г. Ђукановића као машемашичара да оцени да ли се ови уџбеници не греше у чему о основе математике као науке. Г. Ђукановић, који је своју личну мржњу увио у обланду научне критике, и у овом правцу је показао своје праве побуде и смер, и као што ће се ниже видети, тиме је сам себе дотукао, те је непотребно трошити много речи. Пре него што бих то показао, нека ми не замери Г. Ђукановић шго ћу још само нешто поменути. Он са висине говори у својој критици како се из мојих Рачуница види да сам у гимназији имао неспремног наставника за математику, и да ми због тога ни основи те науке нису познати. Захваљујући му на овој „олакшавајућој околности", ја ћу истине ради и из пиетета према успомени свог негдањег професора, рећи да сам за наставника математике у нижој гимназији имао од њега јачег човека, а то је иоч. Миша Михајловић, негдањи професор III Београдске Гимназије, који је израдио за оно време најбоље уџбенике из математике за ниже разреде гимназије, а није као Г. Ђукановић остављао свој посао па ишао у основну школу. Што се тиче мог знања и мојих основних појмова из математике, смем без претеривања рећи да су они свакако јаснији но што су основи педагогике и методике јасни Г. Ђукановићу. Да би ме, као главног конкурента, скинуо с позорнице, Г. Ђукановић је за своје тврдње навео цитате из мојих Рачуница. И он, у чијој