Prosvetni glasnik

Годишњак Средњих Школа

693

зичког кабинета радионицом столарском, браварском и ковачком, у којој се справе покрећу електричном струјом и у којој се могу вршити оправке покварених инструмената из кабинета других средњих школа. 2. Школски вршови. Вртова који би били засађени по извесном плану ради добијања материала за наставу ботанике није било ове школске године, и ако су некоје школе имале уза зграду, и поред школског дворишта, довољно земљишта и за то. У неким школама је било и земљишта, и стручног наставника који би са разумевањем и вољом обделавао такав ботанички школски врт, али није било — кредита. 3. Научнмх средстава за предавање живих језика било је врло мало, и то само зидних карата или слика за изговор гласова и за конверсацију, и то само за француски језик. Такве карте или слике имале су: Реалка у Ееограду, Велико Градиште, Зајечар, Пожаревац, и Женска гимназија у Крагујевцу (која их је управо добијала од варошког француског клуба). 4. Лектира. Ретке су школе у којима је ове године било школских (ученичких) књижница са свима књигама које су им потребне за лектиру. Већина таквих књижница које су пре рата постојале у Србији, упропашћене су за окупације, нарочито у крају који је био под Бугарима, а у крајевима преко Саве и Дунава, у књижницама је највећи део књига на мађарском, односно немачком језику. Поред оскудице која је већ постојала у књижницама, високе данашње цене књига, неподесан и дуг пренос у појединим крајевима, узрок су те је било школа у којима су ђаци мало што читали изван уџбеника. Отуда је, по извештајима Министарских изасланика, „оскудица лектире приметна код ђака, и по њиховим гшсменим задацима, и по начину учења историје књижевности", и отуда се по њихову знању „осећа недостатак уређене ђачке књижнице". Па ипак, „у колико гимназија књигама располаже, и у колико су директор и предметни наставници могли о свом трошку набавити књига", ове школске године, у опште узев, ови писци и књиге су читани које у школи које код куће: на сраско-хрватском језику (Оригинали и преводи): Дефое, Робинзон Крусе; X. Сјенкјевић, Кроз иусшињу и прашуму; Свифт, Гуливерова пушовања; Иаш Лист ; књиге Српске Књижевне Задруге; Качић Миошић, Разговор угодни; Рељковић, Сашир; Башић, Из старе српске књижевносши; јеремије Живановића, Примери из књижевносши; читанка Дрекслера ;Гундулић, Осман иДубравка; Вук Врчевић, Песме; Вук Караџић, Иароцне Пјесме и Приповјешке; Доситеј, Живош и прикљученија и Басне; Српске народне пјесме у издању Матице Хрватске; Његош, Горски Вијенац; Ив. Мажуранић, Смрт Смаил аге Ченгића; песме Л. Костића, Бранка Радичевића, Ј. Ј. Змаја, Петра Прерадовића, Ђ. Јакшића, Јована Суботића, Јове Илића, Милутиновића Сарајлије, Дучића, Ракића, Војислава, Драг. Илића, Шантића, Милорада Митровића, Аншологија Ду-