Prosvetni glasnik

740

Просветни Гласник

Познато је да, поред таквих сенсационалних случајева, тако звани „снимци из природе" изазивају врло мало интереса у посетилаца кинематографа, ма колико они били непокварене душе. Ко хоће да доживи узбуђење и сенсацију, тај неће да гледа тихо струјање воде, благе таласе, кретање облака или таласање жита. Јер просечнога гледаоца кинематографа одиста занима само брзо кретање предела, само изненадним ефектима зачињена радња. Мирни предели или са природњачког гледишта разложна „промена декорација" није за филмски снимак особито привлачна. Тако су могућности даљег развића филма у овом погледу скоро исцрпене. Нека филмска друштва су скоро установила нарочите „културне одељке" и обећавају да помоћу живкх слика сарађују на поновном подизању културе. — Само, што пут за то лежи јасан и отворен пред нама: нека се у кинематографу доносе ираве представе из природе и духовног живота, које су по свом унутрашњем бићу погодне за једну представу без речи, нека се износи низ слика драстичних драма и комкчних бурлеска, умећући у њих низ озбиљних слика, и нека се уз то помисли да данас једно предузеће које народ издржава и које је за народ одређено, не може и не треба само да забавља него и да поучи. Ако филмске фирме у овом погледу успешно преиначе своје програме, неће им изостати одобравање и похвала свих разборитих људи. Али филмска друштва гаје даље планове и носе се мишљу да тржиште својих продуката тиме прошире што ће за своје снимке да траже право грађанства у школама. Данашње доба је за дуго очекиване и радосне реформе на васпитном пољу исто тако повољно као и за опасне експерименте и вешто искоришћавање популарних проналазака. Са гледишта филмских техничара ја добро разумем представљање понеких животних појава у биљака и животиња филмом. Али да би се зидање једног фабричног димњака детету јасно представило, је ли потребно да се овај појав представи на филму који траје 10 минута, да се железнички вагон са циглама догура, да се цигле бацају кроз ваздух и поређају у лепо уређене прстенове, док најзад први облак дима не избије из димњака ? — Па не треба да је друкчије ни за посматрача биолошких појава, кад гледа како се у филму врши развиће једне биљке из семена или једног пуноглавца из јајета. Гледаоци не примећавају како их заводе, и ђак добија потпуно лажну слику о суштини органског развића, јер такав филм није састављен и склопљен из повезаних делова. Мени је сасвим неразумљиво како се на филму хоће да покажу у настави геологије идеални пресеци профила, поремећаји у грађи планина, бушења и разни слојеви (тако предлаже потпуно озбиљно управник једног таквог „културног одељка"); и кад се значај филма за математичку наставу обележава тиме што се ученицима може показати како