Prosvetni glasnik

760

Просветни Гласник

дима Г. М. С. на чланове и рад Главног Просветног Савета (Бр. 92 од 10 новембра 1920) по питању уџбеника. У споразуму са Г. Светиславом Петровићем, и то баш због ознаке у~тх-\-1> (једначина праве), повукао сам рукопис. Дочекао сам да се понови оно што прича у првој анегдоти Војвода Марко Миљанов у својој књизи Примјери чојсшва и јунаштва. Кад сам летос сазнао да је у поменутом листу Школски Покрет изреком протестовано што ме је Народна Просвеша напала и говорила о нашим уџбеницима „на недостојан и ироничан начин", онда сам поменуту критику понова предао уреднику Просвешног Гласника, изменивши увод у смислу као што је и штампано, јер су надлежни на Скупштини Учитељства већ говорили о тој ствари. Може бити да сам погрешио што сам тако учинио, и вероватно је да Г. М. С. не би одговорио бар у смислу свога ранијег писања, и у исти мах изнео мотиве који су&аш њега некад руководили. На замерку Г. М. С. о мојој легитимацији, мислим да сам овим показао баш његову „легитимацију" у понашању и раду. На послетку потребно је скренути пажњу да Г. М. С. и овом приликом говори о нашој Рачуници у смислу и тону као и раније у Народној Просвеши, т. ј. без икаквих доказа и навода. Било би смешно да тврдимо да су наше Рачунице тако савршено израђене да им се баш ништа не може замерити. Ради тога би Г. М. С. добро учинио да све своје напомене на примерима покаже, а ми ћемо му бити благодарни и све то унети у наредно издање 1 ) (ове године је изишло седмо за II р. и тринаесто за III и IV р.) Сад треба прећи на појединости одговора у вези са Рачуницом од Г. М. С. најновијег издања. Истина је да је критика писана према „поправљеном" издању од 1920, па баш зато ћу узети у иретрес издање од ове године, које је према тврђењу издавача Г. Кона и штампара Г. Грегорића изишло из штампарије крајем октобра ове године. У овоме најновијем и „прерађеном" издању заиста има измена, које ћемо сравнити са раније поменутим ставовима, држећи се истих ознака. Избачено: у II одељку ставови 2 и 3, као и задатак са турском границом; у III одељку ставови 4 и 5. Дакле, међу избаченим ставовима налазе се задаци о бројењу слова у књизи и цветова на трешњи. Пошто се Г. М. С. у одговору задржао само на задатку у коме се наводи да је на некој трешњи било 190.755 цветова, то ћемо се на њему само у толико задржати што поново тврдимо да такав задашак иостоји у издању од 1920 и да се Г. М. С. не

Поред свих лепих оцена и препорука у Просветном Гласнчку, Учишељу (два пута), Просвеши, Школском Радншу и Нашој Школн, ми смо се при сређивању нових издања користили саветима које су нчм на нашу молбу дали професори Г. Г. Д-р Петар Вукићевић, Ђорђе Рокнић, Светислав Максимовић, Д-р Ми.швоје Јовановић, Јован Дравић, Влад Сгојановић, Живко Стефановић, иучитељи Г. Г. Дим- Соколовић, Срећко Стевановић, Гвозден Јовановић, Урош Влагојевић, Јован Поповић, Љубиша Марковић, Марко Антонсвић, Влад Вемић. Раде Виловић и Љуб. Ковачевић. — Као што се ниди, ми радо примамо савете и напомене, јер се тиме долази до бољег уџбеника. — Што Г. М. С. наводи да је наша „Рачуница од већине учитеља одбачена", одговор му може дати Учитељска Задруга, која се у току 1921 носила идејом да буде издавач баш наших уџбеника, или да их прими у комисион.