Prosvetni glasnik

762

Просветни Гласник

је искуство разноврсно и обилато, као што се види по његовим оценама из'Службеног листа. Ако се на тај начин продужи рашчлањавање свих поменутих ставова и овога најновијег „прерађеног" издања, дошло би се до истог резултата као и раније: ово је рћава Рачуница. Понова треба поменути из раније критике: „Према томе не треба очекивати да се помену и исправе све погрешке у овим Рачуницама. Довољно је узети у обзир погрешке које падају у очи, или су чак елементарне, те их не треба исправљати". На послетку треба да признам једну голему погрешку. Јако жалим што сам на основу изнесеног непознавања и елементарних појмова у Рачуницама и Геометрији закључио да је Г. М. С. као дете у нижој гимназији имао за математику нестручне наставнике. Радо исправљам ову тешку неправду коју сам нанео пок. Миши Михаиловићу, пошто у опште нисам ни могао знати ко је Г. М. С.-у предавао математику. Наш највећи учитељ Исус Христос сам је себи изабрао само дванаест ученика, стално био с њима, проповедао им своју божанску науку, па при свем том и као Божји син није успео да сви ученици прихвате његову науку. Кад се зна какав је повод био овој критици, тврдо сам уверен да ће јој у Народној Просвеши следовати и сличан завршетак. ИЛ. Н. ЂУКАНОВИЋ

БЕЛ ЕШКЕ

Разреди за анормалне у Америци. — У Чикагу, како јавља ЈоигпаI о/ ЕаисаИоп, има 4 школе за сакату децу, 3 за глуве и 4 за слепе, 52 разреда у природи и 107 за „испод-нормалну" децу. У Детроа, има 13 разреда за сакату децу, 82 за „испод-нормалну" децу, једна школа за глуве, једна школа за слепе, 9 разреда за ученике с рђавим видом, 5 у природи, један за ученике са срчаним манама. Слична организација постоји у Клевеланду и у другим градовима. Испити у шалијанским школама. — Талијански министар јавне наставе поднео је недавно Скупштини пројект закона о испитима. Према том пројекту, из основне школе прелазиће се, у добу од 10 година, у средњу школу првог степена после једног пријемног испита; из средње школе првог степена у средњу школу другог степена после другог пријемног испита. На крају средњешколских студија, полагаће се, било матура која отвара приступ на Университет (ђаци који су изашли из гимназија и техничких института); било испит из способности за основну наставу (ученици који су изашли из учитељских школа); било испит из способности за разна занимања (ђаци који су изашли из техничких института). Матура, и остали испити, неће се више полагати пред комисијама састављеним једино од професора државних завода, већ пред извесним бројем комисија у које ће улазити, поред пр-^фесора државних школа, и наставници из приватних школа, професори университета, и једна или две личности „велике хултуре" ван школе.