Prosvetni glasnik

660

Просветни Гласник

то био случај после открића Пастерових. Нови, неслућени хоризонти отворили су се, а заједно с тим и периода најзначајнијих проналазака у области медицине. Изгледа готово непојамно да је активитет једног човека, ма колико велики он био, у стању да у једној науци отвори толико нових путева и остави за собом толико значајних научних тековина; па ипак, то се у пуној мери може рећи за Пастера. Цео његов рад је један непрекидан низ величанствених открића од највећег научног и социалног значаја, а свако од тих открића повукло је за собом низ нових проблема за решавање. Јер, не треба заборавити да је Пастер „сејао за будућност; а највећа слава генија лежи у томе да припреми ствари које неће видети". Код људи ван узанога круга науке, име Пастерово буди само помисао на откриће методе лечења беснила. Ма колико то откриће било велико, у њему самом не лежи сва важност дела Пастеровог. Та важност је поглавито у стварању нових праваца научних испитивања и нових метода, које тек данас почињу да дају своје плодове. Ми ћемо покушати да у овом чланку дамо идеју о главним открићима Пастеровим и да укажемо на њихову научну важност. Но, треба одмах нагласити да се рад Пастеров мора у целини посматрати, јер су сва његова открића тесно везана једно за друго и представљају једну логичну целину, будући да сва проистичу једна из других. То је сасвим разумљиво: битна одлика стваралачког активитета једног великог духа лежи у строго логичној методи рада неумољиво примењеној на сваки преблем који се решава. Прва открића Пастерова односе се на проблем интимне молекуларне структуре извесних хемијских једињења, и особина које произилазе из ње. У питању су биле оптичке особине, до тада необјашњиве, раствора кристала двеју органских соли: тартрата (соли винске киселине) и пара-тартрата (соли паравинске киселине). Обе врсте соли, које иначе кристалишу у врло лепим формама, имају апсолутно исти хемијски састав, и све остале физичке и хемијске особине исте, изузев једне: утицај њиховог раствора на правац поларизоване светлости. Док раствор тартрата скреће раван поларизоване светлости, раствор паратартрата не врши на њу никакав утицај. Откуда ова разлика у оптичким особинама ових двеју соли? Већ и овим првим испитивањима, гениалност Пастера, тада старог свега двадесет пет година, јавља се у свом пуном сјају. Испитујући облик кристала винске киселине,* он запази нешто што је било измакло оку његових претходника: ти кристали су били по својој форми дисиметрични; стављени пред огледало нпр., добијени лик није се поклапао са стварним кристалом, од прилике исто онако као што се лик из огледала леве или десне руке не може поклопити са самом руком. Исти такав је био случај и са свима солима винске киселине, т. ј. тартратима. Утицај