Prosvetni glasnik

Стогодишњица Луја Пастера

661

раствора тартрата на раван поларизоване светлости несумњиво мора стајати у вези са дисиметричношћу кристалне форме тих соли. Ако ствар стоји тако са тартратима, мислио је Пастер, онда кристали паратартрата не могу бити дисиметрични, пошто њихов раствор не врши никакав утицај на поларизовану светлост. Испитујући кристале паратартрата , Пастер констатова, на своје велико изненађење, да су и они дисиметрични, али је дисиметрија једних у једноме смислу, а других у другоме. Издвојивши кристале чија је дисиметричност била иста као и дисиметричност кристала тартрата, он утврди да њихов раствор скреће раван поларизоване светлости у истом смислу као и раствор тартрата, т. ј. на десно. Раствор осталих кристада са инверсном дисиметријом скретао је раван поларизоване светлости на лево, т. ј. у супротном смислу. Хемијски пак састав обе врсте кристала био је истоветан; паравинска киселина, значи, састоји се из две винске киселине, леве и десне, различите међ собом само по својим оптичким особинама. Ово откриће Пастерово било је од огромног значаја. Пре свега, оптички активитет раствора соли винске киселине стоји у вези са несиметричном унутарњом структуром молекула тог једињења: атоми који улазе у састав молекула дисиметрично су поређани. Отуда оптички активитет раствора таквог једињења. Али, у случају соли винске киселине видимо да се дисиметрија унутарње молекуларне грађе једног једињења манифестује и у извесним спољним особинама, форми кристала тог једињења; кристали винске киселине су дисиметрични по свом облику, или, како се то каже, хемиедрични. Сем тога, резултати Пастерови откривају нам грађу т. зв. рацемичних једињења, у овом случају паравинске киселине. Оптички неактивна, паравинска киселина састоји се из две оптички активне супстанце, десне и леве винске киселине, чија се узајамна и инверсна оптичка дејства потиру. Метода одвајања ових двеју киселина из паравинске киселине открива се тада, и састоји у издвајању одговарајућих кристала са инверсном дисиметријом, кристала који се добијају из раствора саме паравинске киселине. Теоријски закључци које је Пастер покушао да изведе из ових својих открића, веома су сугестивнш Водећи рачуна о факту да између већине минералних супстанци и органских природних продуката биљака и животиња — међ које ваља урачунати и винску и паравинску киселину — постоји знатна разлика у погледу симетричности грађе, он се пита да нису случајно силе које делују при стварању органских продуката под утицајем живих бића дисиметричне природе и да не зависе од извесних великих космичких дисиметричних феномена. Излажући своје мишљење пред Академијом Наука, Пастер изјављује: „Васиона је једна дисиметрична целина. Ја сам склон да верујем да је живот, онакав какав се нама представља, функција дисиметрије