Prosvetni glasnik

662

Просветни Гласник

васионе или последица које она за собом повлачи. Васиона је дисиметрична, јер, ако бисмо ставили пред огледало скуп тела која чине сунчани систем, и која се крећу сопственим покретима, добили бисмо лик који се не поклапа. Чак и кретање сунчеве светлости је дисиметрично. Никада сунчев зрак не пада управно на лист у коме жива биљка ствара органске материје. Магнетизам земље, супротност која постоји између полова једног магнета, између позитивног и негативног електрицитета, само су резултанте дисиметричних акција и покрета." Ова теоријска разматрања довела су Пастера до открића суштине једне од значајних животних појава: ферменШације или врења. Још пре њега знало се да соли винске киселине, загађене органским материјама и остављене у води на ваздуху, могу да превиру и да даду различите продукте. Пастер утврди да се приликом тог превирања у течности јавља велики броЈ малих живих бића која играју улогу фермента. Пустивши да раствор соли паравинске киселине превире у присуству тих истих живих бића (микроскопских бића), он констатова, на своје велико изненађење, да је из раствора нестало леве винске киселине, и да је у њему остала само десна винска киселина, са свима својим особинама. Неочекивани закључак излазио је из овог резултата: молекуларна дисиметрија органских материја интервенише у једном чисто физиолошком феномену; ферментација коју врши микроскопско живо биће упливисана је дисиметричношћу грађе компонената паравинске киселине. Ако је из раствора нестало леве винске киселине, значи да је она послужила живом бићу као извор хране; живи ферменат, свакако дисиметричне грађе по себи, могао је лакше асимиловати дисиметричну леву винску киселину него инверсну десну киселину. На тај начин, овај експерименат утврђује први пут улогу молекуларне дисиметричности органских једињења у физиолошким појавама. Од овог момента, Пастер напушта своја хемијска и кристалографска испитивања, да би извршио своја биолошка открића која ће му донети бесмртну славу. Он најпре изучава мистичне појаве ферментације. Све што је живо, умире; све што је умрло, мора се распасти, разложити на своје елементе. У овоме разлагању, велики појав ферментације игра највећу улогу. У чему лежи суштина тог појава? Који је њен узрок? Како објаснити нестанак једне лешине приликом труљења? Како објаснити превирање грожђа, млека, теста? Пре Пастера, чувени немачки хемичар Либиг објашњавао је појаве превирања као искључив хемијски процес распадања органских материја под утицајем ваздуха. Сами пак ферменти, квасац н. пр., сматрани су као мртве хемијске супстанце. По другима, ферменти су беланчевинасте природе и играју чисто каталитичку улогу у врењима, простим контактом са материјом која превире.