Prosvetni glasnik

664

Просветни Гласник

је. Физиологија је њима добила једно ново поље, нову област испитивања, која се данас показала као необично плодна. Са открићем улоге микроорганизама у појавама ферментације, изучавање живота и развитка ових мајушних бића, тако распрострањених, добија нов значај. Познавања која су се односила на начин размножавања и распростирања ових примитивних организама, била су врло оскудна до Пастера. Шта више, идеје које су владале у то доба о њиховом постајању и појави у срединама у којима обично живе, биле су скроз и скроз погрешне. Као и у доба Аристотела, веровало се да та бескрајно мала бића постају спонтано, „сама од себе", без родитеља. Заиста, како објаснити појаву микроорганизма у једној течности, кишници, органској инфузији, и т. д., која слободно стоји на ваздуху? Њихову појаву у каквој, примитивно чистој течности, може објаснити само доктрина спонтане генерације, т. ј. доктрина самопостања оргакизама, без родитеља, на рачун мртвих супстанци. У моменту када Пастер преузима на себе да испита начин појаве микроорганизама у једној органској инфузији, француски природњак Роисће! објављује Академији Наука један рад тврдећи да је могуће изазвати спонтано стварање микроорганиаама у једној органској средини. Питање је било прворедне важности, јер је задирало у суштину порекла живота у опште. Застарела доктрина спонтане генерације организама била је тиме поново стављена на дневни ред, овога пута као доказана истина. Сумњајућл у тачност тврђења Пуше-а, Пастер организује серију експеримената да би објаснио право порекло микроорганизама. Пошав од идеје коју је подржавао још браНапгаш, талијански природњак 18-ог века, да ће можда појава микроорганизама у једној органској инфузији бити проузрокована придоласком клица које се у ваздуху налазе, Пастер испитује најпре садржај ваздуха. Филтрирајући ваздух кроз памук, он констатује да се међ ситним честицама ваздушне прашине налази велики број спора и клица микроорганизама, бактерија, гљива, праживотиња, и т. д. Те клице, стављене у какву органску течност примитивно чисту, изазивају појаве живих бића у њој. Ако се спречи придолазак тих клица у органску течност подложну иначе кварењу, течност ће се одржати непромењена. Духовито организованим експериментима, он утврђује позитиван факат да су клице из ваздуха искључиви узрок појаве микроорганизама у једној органској инфузији. „Гасови, флуиди, електрицитет, озон, познате или тајанствене ствари, нема ничега у ваздуху изузев клица које он собом носи, што би представљало услов појаве живота у инфузијама". При томе, распрострањеност клица у ваздуху није свуда иста. Ваздух на великим висинама, н. пр., релативно је чист и садржи врло мало клица у себи. И Пастер одлази чак на Алпе, на висину од преко 2000 м. висине, да би опитима то утврдио.