Prosvetni glasnik

Стогодишњица Луја Пастера

665

Сви ови експерименти вршени су са течностима које су претходно биле прокуване, да би се у њима уништиле све клице које би се случајно ту налазиле. Да би доказао да је једини узрок појаве микроорганизама у течностима природно стерилним, као што је крв н. пр., придолазак клица из ваздуха, Пастер држи крв у присуству стерилисаног ваздуха, и показује да се она месецима одржава непокварена. На овај начин је стара доктрина спонтане генерацкје била дефинитивно срушена. Проблем порекла живота, један од најважнијих проблема Опште Биологије, до тада само привидно решен теоријом спонтане генерације, поставља се сада на сасвим другу основу. Ниједан организам не постаје „сам од себе", без родитеља, па ни мајушни микроскопски организми који се^ налазе свуда око нас. Свако живо биће води порекло од клице, „јер је живот клица, а клица је живот". Неуморни активитет Пастеров, после изучавања појава ферментације и проблема спонтане генерације, посвећује се сада сав испитивању живота бескрајно малих. Неочекивана открића улоге микроскопских организама у појавама ферментације бацала су нову светлост на значај ових невидљивих бића чије клице ваздух разноси на све стране. Проузроковачи појава превирања, кварења и труљења органских течности слободно изложених ваздуху, једини проузроковачи болести вина, пива, сирћета итд., зар ова жива бића која је савременик Пастеров Седијо означио под именом микроби, не би могли бити у исто време и проузроковачи заразних, преносних болести које нападају човеков организам? Какав би то огроман успех био за целокупну медицину када би се доказало да узрок заразних болести лежи у присуству микроба који могу да се настане у човековом организму! Методе лечења тих болести имале би да се из основа измене; спречавањем микроба да доспеју у организам човеков, спречила би се и сама појава болести. Теорија клица би тада постала доктрина на којој би медицина засновала целокупну своју зграду. Тешко је представити себи стање медицине пре Пастера. У области лечења заразних болести, и особито области хирургије, владао је хаос и незнање на многим тачкама. Појава заразних болести, гнојење и труљење рана, сматрано је да је спонтаног порекла, под непознатим, унутарњим узроцима које садржи у себи човеков организам. Операционе сале у оно доба звале су се у Француској „1а роигпШге сГ ћорИа1" (трулеж болнице), и у њима су рањеници и оперисани у масама умирали од гнојења и зараживања рана. Све су се операције вршиле загађеним, прљавим инструментима који се готово нису ни чистили пре и после употребе. Сами лекари несвесно су преносили, прљавим инструментима, инфекцију с једног болесника на другог. Један чувени хирург из тог доба говорио је својим ученицима : „Пре ко што се решите да извршите једну операцију, размислите, не један пут већ десет пута, јер свака операција је смртна пресуда за болесника".