Prosvetni glasnik

666

Просветни Гласник

У породилиштима, стање је било још горе. Породиље су у масама умирале од породиљне грознице, и лекари су били далеко од тога да претпоставе да је породиљна гвозница у ствари инфекциозна болест чији узрок лежи у заразним клицама које споља долазе. Пастерова теорија клица врши сада значајан утидај на духове оног времена. Сам Пастер, ослањајући се на резултате изучавања појава ферментација и труљења, резултате који су му помогли да објасни узрок извесних обољења мокраћне бешике, говорио је: „Добро би било када би лекари хирурзи, болничари и остала лица у операционим салама и породилиштима прилазили болесницима и породиљама брижљиво опраних руку и са чистим инструментима. Јер руке и инструменти могу носити на себи клице микроба који изазивају гној^ње и труљење. Да би се клице одстраниле, довољно је провући инструменте кроз пламен шпиритусне лампе, па чак и руке прпрљити мало на пламену". Не само у Фрацуској, већ и у Немачкој и у Енглеској осећао се утицај Пастерових идеја. Још од 1865 год., славни енглески хирург Листер пожње серију сјајних успеха у хирургији применом своје антисептичне методе, данас свуда признате. Ево шта он пише, у 1874 год., Пастеру: „Не знам да ли сте имали прилике да читате британске хируршке анале; ако сте их икад разгледали, ви сте морали у њима наћи, с времена на време, по који чланак о антисептичном систему који ја покушавам, ево већ девет година, да усавршим. Допустите ми да вам овом приликом изјавим моју насрдачнију захвалност што сте ми, вашим сјајним истраживањима, доказали истииитост теорије клица труљења, и што сте ми на тај начин пружили једини принцип који је у стању да осигура успех антисептичне методе". Усред најинтенсивнијег изучавања живота микроорганизама и њихове улоге у ферментацијама, Пастер би изненадно нагнан да изучи једну тајанствену болест свилобуба, иебрину, болест која је косила и уништавала гусенице свилобубе у одгајилиштима. Питање је било од огромног економског значаја: само у 1865 год., пебрина је проузроковала француској свиларској индустрији губитак од преко 100 милиона франака. Читавим крајевима јужне Француске у којима се интенсивно гаји свилобуба, претила је очајна пропаст. И ако неупознат са животом и неговањем свилобуба, Пастер се одлучује да болест испита и изнађе начин борбе против ње. Сумњајући да ће узрок болести бити какав микроорганизам, он утврди, микроскопским испитивањем, у цреву и осталим органима гусеница свилобубе, па чак и одраслих лептира, присуство многобројних телашца паразитске природе; зна се данас да су та телашца у ствари паразитски микроорганизми из групе праживотиња, познати под именом ^озегпа. У низу врло духовитих опита, Пастер утврди да је узрок болести искључиво поменути микроорганизам, да се болест преноси с гусенице на