Prosvetni glasnik

Стогодишњица Луја Пастера

667

гусеницу храном, дудовим лишћем, загађеним изметом болесних гусеница; да се, најзад, привидно спонтана појава пебрине у одгајилиштима може објаснити само тиме што се кужна клица из оболеле женке лептира преноси и на њена јаја која се узимају за гајење. И Пастер, на основу тога, ствара методу за сузбијање болести: ваља гајити само јаја која произилазе од потпуно здравих родитеља, лептира. Утврдити здравље родитеља лептира није тежак посао: пошто је женка излегла своја јаја, довољно је испитати под микроскопом ткива њеног тела; одсуство карактеристичних телашца доказ је да је она здрава. Јаја женки које су носиоци паразитских телашца ваља одбацити и сагорети. Ова метода, врло проста, одабирања јаја свилобубе, и данас се употребљава у одгајилиштима свилобубе; њени су резултати без замерке. Болест је данас потпуно сузбијена, и њена појава резултат је само нехата и несмотрености. По завршетку изучавања болести свилобубе, Пастер улази у најсјајнију периоду својих открића. Са максимумом напора он предузима студију заразних болести, чији ће му резултати створити глас добротвора човечанства. Он изучава најпре болест домаће стоке познату под именом просшрел. Познато је да ова озбиљна болест напада већину домаће стоке (говеда, овце, коње итд.), изазивајући велику смртност. Животиња оболела од прострела показује знаке велике изнурености: ноге су ослабиле, и тело је у дрхтавици. Дисање је задихано, а из носа и уста цури црна крвава слуз. Смрт наступа после кратког времена. Још и раније, пре Пастера, знало се да је прострел заразна болест која се лако преноси с животиње на животињу, па чак и на човека. Но сам узрок болести био је потпуно непознат. Још у 1850 год., француски лекар Давен запазио је у крви стоке угинуле од прострела мала жива бића штапичастог изгледа, али им није придавао никакву важност. Доцније, под утицајем Пастерових идеја, он покуша да изнесе мишљење да ће тај микроорганизам бити можда узрок болести; али његово мишљење, услед недостатка позитивних доказа, би одбачено од стране осталих истраживача. Пастер покуша најпре да утврди прави узрок болести, служећи се при томе методама којима се служио при изучавању ферментске улоге микроорганизама. Потребно је било утврдити да ли је заиста поменути микроб једини узрок болести или не. Тога ради, ваљало је изоловати микроб, култивисати га вештачки у погодној средини и покушати зараживање здравих животиња њим. Заиста, опити су убрзо потврдили његова предвиђања: микроб, који су иначе називали „бактерија", „бактеридија", „штапић", убачен из чисте културе у крв здраве животиње, краве или овце н. пр., иза-