Prosvetni glasnik

Стогодишњица Луја Пастера

669

изазивају код њих готово никаква обољења, или их изазивају само врло слаба. Откриће огромнога научног значаја лежало је у овом факту. Пре свега, могуће је, по вољи експериментатора, мењати вирулентност једне кужне клице; с друге стране, иста кужна клица, која у једном случају игра улогу изазивача смртоносне болести, у другом случају игра улогу заштитника против себе самога, постаје оно што се у медицини назива вакцин. Један микроб са неублаженом вирулентношћу изазваће смртоносну болест; тај исти микроб, али са ублаженом вирулентношћу, унесен у организам учиниће га отпорним према микробу са максималном вируленцијом. На тај начин, Пастер долази до епохалног открића вакцина, који у ствари нису ништа друго до ублажени вируси, али са задивљавајућом особином да изазивају имунитет у организму у коме дејствују. Једна нова и неслућена област, широка и пуна великих изгледа, отвара се у медицини. Питање предохраке против заразних болести добија сада сигурну и позитивну основу, и сигуран изглед на решење. „Ово је само почетак — говорио је академик Булеј, у једној седници Академије Медицине — једна нова доктрина отвара се за медицину, и та доктрина изгледа ми моћна и светла. Велика будућност се ствара, и ја је очекујем с поуздањем." Исто оно што је успео за кокошју колеру, Пастер успева и за прострел. Култивишући микроб прострела, под нешто другим условшда, он успева да и код њега измени по вољи вирулентност. Микроби са ублаженом вируленцијом, убачени у крв овце н. пр., изазивају само лако обољење, после кога животиња постаје отпорна према врло вирулентном микробу. И вакцин прострела бива на тај начин пронађен. Немогуће нам је задржавати се на свим детаљима изучавања Пастерова прострела; његови експерименти, објашњење начина преношења болести, носе, као и сва остала његова открића, печат моћне гениалности. Окуражен свим овим успесима, Пастер се сада одлучује да испита једну од најмистериознијих болести која истовремено напада животиње и човека: беснило. Историја беснила је историја очајне борбе генија Пастеровог са невидљивим проузроковачем ове страшне болести. До пре 1881 год., кад је Пастер отпочео да изучава беснило, шта се знало о овој болести? У клиничком погледу, она је била добро позната: знало се да је болест изазванапљувачком какве побеснеле животиње (пса, мачке, курјака) која по уједу доспева у рану; знало се да болест, после дужег или краћег времена, захвати нервни систем (мозак и мождину), завршивши се фатално смрћу, асфиксијом или парализом. Међутим, у пркос истра-