Prosvetni glasnik

674

Просветни Гласник

Важно је да се код девојчица налази расположење за непрекидним радом, као и за довршивање започетог посла, много изразитије него код дечака. Ово долази код девојчица у главном од прераног занимања радом, на који се присиљавају не само у кући, него и у школи док такво једно занимање код дечака недостаје. Сличне мисли изговорио је и Песталоци кад каже да владање собом и сва присебност почива на томе да ништа не радимо без живахне присутности наше свести, а да је најбоље срество да се увежба свеприсутност нашег моралног уверења домаћи рад и занимање ручним радовима. Исте мисли налазимо и код шведског педагога Ра1т§геп-а (ј 1910), који управо тврди да више етичко образовање жена долази већим делом отуда што је њихов дух домаћим радом навикнут на то да потпаљује конкретно делање и да разбуди, док код! човека све иде у апстрактно. И Р. V/. Рогбкг у предавању одржаном 1907 у Манхајму: Сексуална етина и сексуална иедагогика, доказао је да није никаква случајност ако с интелектуалном културом наше мушке младежи иде руку под руку и етичко занемаривање. Наше данашње васпитање запиње, јер одваја знање од рада, а рад у толико потцењује, у колико знање прецењује. Ми данас вештачки гајимо високо развијену интелигенцију, али занемарујемо то да ооразујемо снажне и радне људе чији се поступци одређују само јачином моралног карактера. Ови недостатци стоје у најтешњој вези са занемаривањем и потцењивањем свих практичних радова. У другој глави своје књиге Шваб расправља питање: У каквом односу хпреба да се иојави школа рада ирема школи учења. При овоме полази од претпоставке да рад треба увести у школу као природни саставни део организма народне школе. Настава женскога рада, која већ постоји, даје довољно доказа о могућности тога, при чему згодно уздиже важност ове наставе и ставља захтев да се школа за дечаке допуни и школском радионицом и школским вртом. За њега су ове две ствари главни делови у организму народне школе, и с радом у радионици и врту хоће он да веже познавање природе, аритметику и геометријске облике. Овим доказује Шваб колико је дубокога смисла имао за школу рада, дубљег од многих мислилаца новога доба који држе да је за постојање школе рада довољно школска радионица и школска башта, те да се учини школом рада. У трећој глави износи Шваб конкретне предлоге за организацију школе рада. Он наглашава врло тачно да се она мора удесити и изводити према датим приликама, потребама, занимању места и околине. Радионица у каквој већој вароши мора бити друкчије уређена него у каквој мањој вароши или селу; у планинском крају друкчије него у равници, где је главно занимање земљорадња. Као врсте радова који се могу изводити у школској радионици, предлаже Шваб, поред картонаже и плетарства, још и радове с кожом