Prosvetni glasnik

676

Просветни Гласник

РАД И ЊЕГОВ ОДНОС КА ИГРИ Треба најпре да смо начисто с тим шта се подразумева под радом у педагошком смислу, кад се већ хоће од њега да изведе појам о школи рада. У школи рада мора рад да има значај каквог мотора који ће узбуђивати вољу и јачати снагу. Рад у овој школи има задатак да пре свега образује дух и вољу за циљеве васпитања. Појму рада свакако да припада и представа о циљу који треба радом да се постигне. Постизању овога циља стоје на супрот многе сметње које треба отклонити, а за то су потребне снаге које се морају развити згодним мерама за васпитање. Није свака наставна радња по себи рад, као што ни игра није никакав рад. Игра је једна радња која се хоће за себе саму, а не изводи се због каквог циља. Тиме стоји она у противности с радом, који у неку руку произилази из игре. Вунтова изрека да је игра дете рада, може се преокренути и рећи: рад је дете игре. Игра је прва дечја радња и за школу је једно важно васпитно средство. Мањем детету то замењује рад, али се у школи рада то не може никако појавити на место рада, пошто он за одраслог мора бити животни задатак. У школи будућности мора да се уреди рад у школи тако да га дете прихвата са таквим расположењем као што прихвата и изводи игру. Треба само пазити на то да се радови тако изберу да изазову пуно дечје интересовање. ТЕЛЕСНИ РАД У ШКОЛИ РАДА Телесни рад цени се по интересовању много више него духовни; то интересовање се развија веома лагано и поступно. Телесни рад одговара наклоностима детета у колико то захтева живот, кретање и чулно представљање, док духовни рад захтева више тишину и приморава на апстракције. Стога је по себи разумљиво да занимање телесним радом на свима ступњевима дечјега доба ствара мило занимање, док се интересовање за духовне радове мора изазвати вештачки. Статистички подаци који су о овоме чињени у разним школама, утврдили су ову чињеницу са тачном сигурношћу. Али се при том не сме чинити основна разлика између телесног и духовног рада, као што то чине неки противници школе рада. Психолошка расматрања не дају да падне сумња на ово. Разлика између обеју врста рада, коју ми узимамо у обзир, лежи у томе што су код духовног рада употребљене не само психичке препоне, а код телесног на против и материалне. Па ипак се ове последње узимају у обзир само толико колико утичу на ток представа. Продукат рада, као последица рада, не сме се разматрати са овог становишта. Никако његова појава није крајњи циљ рада, чији значај почива на томе да утиче на дух и вољу. Преимућства које телесни рад има као педагошко средство над духовним радом, јесу у томе што он на^ нижем ступњу обузима дечје