Prosvetni glasnik

Школа рада

677

интересовање далеко више и тиме зајемчава много поузданији успех. Мишићни осећаји, моторичне представе и привикавања која се постижу његовом помоћи, јесу од великог значаја за сазнање и практичне радове, а осим тога рад је, поред говора и цртања, потпуно на свом месту као средство за излагање (изражавање). Најзад, телесни рад има и друга преимућства над чисто духовним радом. Он омогућава пре свега и лакшу контролу ђака, јер се при појави погрешке ова тако јако истиче да се и од самог ђака одмах опази, што је код духовног рада врло ретко случај. Дакле, није никакво чудо што ђак при овоме раду иде брижљиво и пажљиво ка делу, што мора приљежно да испитује и пореди, мери и одмерава, ако хоће да постигне похвалан резултат. Зато се у школи рада не сме допустити никакав механички рад и полражавање; где овога има, унапред се може ставити у питање жељени успех. Овде се не сме наслањати на готове израђене планове, јер би у том случају то водило само техничким вештинама, што би био глупи механизам. Онда се телесно стварање не може више сматрати као средство за образовање духа и воље, а тим неће више ни одговарати правом појму и условима школе рада. У школи рада није искључиво реч о ручном раду. Овде се има посла с радом не само као психичким радом, већ се мора сматрати и као наставни фактор, као методичка мера која утиче на вољу и треба да стоји у служби образовања духа. Пошто се ови утицаји не поричу духовном раду, то се ови стога морају сматрати као васпитни фактор у школи рада. ШКОЛА РАДА И ШКОЛСКА РАДИОНИЦА Треба још укратко разматрати однос школе рада према школској радионици. Оба су ова појма тако близу, а претходна излагања упознаше нас да су у току историјског развитка оба појма сматрана као једно, и данас се још бркају. Али ипак постоји битна разлика, и то у томе што школа рада не искључује захтев рада и ручни рад уздиже за све наставне предмете, док се школска радионица ограничава на захтев техничког рада у ужем смислу. Школа рада схвата рад увек као васпитно средство којим нипошто неће да припрема само за одређени позив. У овоме лежи битна одлика школске радионице упоређене са радионицом занатлије, при чему она ставља напред увек оно што је техничко, и наставни ток и методу одређује по овоме. Да школска радионица има велики васпитни значај, може оспорити само онај који је у ствари не познаје. Пре свегг 1 телесним радом може да образује вољу у далеко већој мери него што је то могућно у школи рада без школске радионице. Материал што се деци даје у руке, алат с којим се она упознају, ставља тако многостране захтеве за размишљање и снагу воље, да је тешко то увиђати, као што још увек