Prosvetni glasnik

108

Проскетни Гласник

Критериум говорно-правилног, тачног изражавања, лежи увек у подударности и хармонији речи са делом са предметом, са стварју, са садржином мисли. Реч је мишљење, а материална страна мишљења састоји се у очигледним перцепцијама, представама и појмовима који служе као средства мишљења. Образовање појмова, судова и закључака налази се у зависности од ступња тачности, јасности, живости и поузданости представа. Ако настава буде поправљала те особине представа, онда ће ученик „проговорити", и проговориће одлично, јер, као што се каже, од пуноће срца уста говоре. Противни случај, — а на име тај кад наши ученици, премда располажу живим представама, не умеју да им даду одговарајућу говорну љуску — такав случај се далеко ређе налази. Еле, који пут најсигурније приводи ка стицању вештине изражавања? Опет пут стварног васпитавања, заснованог на начелу производног рада. Јер ћете само тада бити у праву да очекујете од својих ученика извесну вештину у свезивању и говорној репродукцији појмова, кад се у њих већ буде образовала довољна залиха предметних утисака, аперципованих посредством многостраног, дуготрајног и делатног рада. Дакле, ако посредством физичког и производног рада створимо залиху појмова који одговарају изучаваним предметним знањима, онда ће непосредна последица тога бити то да ће наши ученици већ и сами собом показати вештину да прекрасно изражавају своје мисли. Производни рад ће лако довести до образовања таквих појмова које би иначе детету, још нејаком за мишљење, тешко било себи саставити. Производан рад ће на најочигледнији, на најпоузданији начин урезати у дететовом уму, слуху и језику, сву пуноћу и разноликост нотребних му речи и говорних обрта. Дакле, прво нека раде, па тек после нека говоре. Ако се будемо држали тога правила, реч наших васпитника ће престати бити незграпна и немоћна, њихови изрази већ неће само клизити по површини, него ће потицати из саме суштине ствари, што ће опет, од своје стране, благотворно утицати на стицање вештине и виртоузности у изражавању. На тај начин ће бити у добитку и разумевање самог рада, и тех, ничка обрада језика. Ми се у том погледу потпуно придружујемо овим речима Дерфелдовим: „Онај који васпигава децу ручним радом, тај им њиме даје у руке и најбоље средство за развитак њиховог говора". Вештина писменог изражавања храни се из исте залихе која је потребна за васпитавање вештине усменог изражавања. Од већег или