Prosvetni glasnik

к'роз гтране књиге и листове

265

„Они ће се интересовати у исто време — ако тако смем рећи за ваш узвишени „случај". Психологија слепаца има овде докуменат прве вредности. Они ће пратити напретке онога надокнађивања чула, стопе оног „поновног васпитања", после кога сте се ви попели, са својим склопљеним очима, на катедру коју сте напустили на позив отаџбине. „Али, нарочито, они ће интенсивно осетити да је та мала књига друго нешто до једна глава мемоара, ма како била узбудљива. Ви је нисте написали да би вас људи жалили, нити да би се чудили. Ваша прича има своју намеру, која премаша вашу личност: то је акт, акт пропаганде, апостолства." Писац жели — наставља Едмон Блангерион — да докаже њоме да слепац може опет да постане нормалан човек, надокнађујући префињенијим, прилагођенијим чулима изгубљено чуло; да слепац може да постане користан члан друштва; и најзад, да слепац може опет прихватити посао који је пре радио. „Ви сте преузели свој посао; али би скептици могли бити у искушењу да посумњају у вредност ваших услуга. Довољно ће бити да препишем овде закључке вашег непосредног старешине, школског инспектора, о његовој последњој посети у вашем разреду: „Мислим да није потребно да се повраћам на ситуацију овог учитеља коме је његово осакаћење дало нарочити престиж. Ја сам могао наново констатовати да добро познаје своје ученике, да уме да изазове њихову пажњу и да их натера да интелигентно раде." И Г. Блангерион додаје од своје стране: ,,Ево већ пет година како сте ви „учитељ са затвореним очима". Не само да сте ви сачували своје старе особине, но сте им и додали неупоредиву моралну вредност, ону која зрачи, за ваше ученике — срећне што имају таквог учитеља — из ваше жртве и ваше победоносне енергије." Овај дивни пример одважности и вере у живот заслуживао је да га и Просветни Гласнин забележи. НОВИ ИДЕАЛИ У ВАСПИТАЊУ Тће /V™ Шеа1 т ЕЛисаИоп, такво је име једног енглеског друштва које је основано у очи рата, јула 1914, и у почетку је било само проста заједница пријатеља детињства који желе да ослободе децу од стега које су их и сувише дуго спутавале. Та гругшца пријатеља постала је сада једно важно удружење, не толико по броју својих чланова (јер идеје које оно брани нису, разуме се, идеје већине навикнуте на рутину), већ по угледу који је стекло после седам година изврснога рада. Данас, нико не може више говорити о новом васпитању у Енглеској а да не води рачуна о А/еш Меа1 т Ес1исаИоп, и изгледа нам од интереса да упознамо наше васпитаче с радом овога друштва. За своје оснивање,