Prosvetni glasnik

Школска реформа у Енглеској

487

После свега до сад реченога могло би се помислити да о физиолошкој Психологији не би требало ни говорити. Ако би она имала значити Физиологију душевних појава, о њој доиста не може бити говора. Међутим, ми смо већ раније видели да то не значи ништа друго до изучавање душевних појава у вези с кореспондентним нервним процесима. То експликативна, строго научна Психологија мора увек покушавати. Јер и чисто психолошка законитост, коју неки заступници строго физиолошке Психологије у опште споре 1 ), утврђује се, као што смо видели, често тек преко законитости у физиолошким процесима који прате психичке. Само, ко би смео тврдити да свака експликативна Психологија може бити једино физиолошка Психологија? Ко би могао утврдити, пре свега, смисао чисто психолошке законитости ? Ко би смео тврдити искључиво, безизузетно важење психолошких каузалних закона? Зар слобода и стваралачка моћ духа не значе управо могућност да исти узроци („мотиви") не дају увек исте последице (одлуке и радње)? (Свршиће се) Д-р БОРИСЛАВ ЛОРЕНЦ

ШКОЛСКА РЕФОРМА У ЕНГЛЕСКОЈ Немачка није једина покушала да реорганизује своју школску наставу после рата. Изгледа да је велики рат навео сваку нацију да изврши испит своје савести, да провери да ли је добро припремила своју децу за оружану борбу и да их васпита за мирољубиве борбе које следују примирју од 11 новембра. Тако је и Енглеска започела један велики напор објављујући „Уредбу о Васпитању" од 1918 год, која се у обичном говору назива Фишеровим законом. I Школски режим у Великој Британији, како у основним тако и у средњим школама, био је пре 1914 год. веома разнолик. Енглеска и Галска имале су уређење које се сасвим разликовало од уређења у Шкотској и Ирској. Било је, као и у Француској, државних и приватних, слободних школа. Али државне, јавне школе, уместо да буду подвргнуте јакој централизацији, биле су потчињене локалним изабраним властима, нарочито грофовинским саветима; те „власти", да употребимо реч која се непрестано понавља у енглеском педагошком говору, подлегале су ') Нпр. Тћ. 2јећеп, ОгипИа^еп &. Рзусћо1о§1е, 1915, II, с. 57. — Слично тврди и Наторп да чисто психолошке, „сопствене теорије свесних појава, која објашњује из закона, поред и изван Природне Науке не може бити". Зато каузално објашњење појава свести не може бити једини задатак Психологије (о. с., с. 6, 7.)