Prosvetni glasnik

Планински спорт

415

којима су подстрек давали ови клубови. 1863 већ је лондонски алпијски клуб почео издавати свој А1рт јоигпа1, а доцније публиковао једно од најпотпунијих дела за познавање Алпа (А1рт §иШе), као и разне Годишњаке, дела о глечернма, биљном и животињском свету, итд. У осталом, у рад овог клуба треба рачунати и многа друга научна дела из области географије Алпа, њихове јестаственице, физике, итд., која су поједини чланови издавали било као издања овог клуба, било и иначе, подстакнути само његовим материалом и средствима. По примеру лондонског алпијског клуба почела су у брзо ницати овака друштва ио Швајцарској, Аустрији, Италији, Немачкој, Француској, Маџарској, Русији, Америци, итд., па најпосле и на Балкану. 1863 основан је у Берну Алпијски Швајцарски клуб, који одавно издаје и свој часопис (Јаћгђисћ аез ЗсћшГгепвсћеп А1репк1ид8), посвећен поглавито топографском, јестаственичком и уметничком опису Алпа. Осем тога, овај клуб је издао масу географских карата, публиковао многа мерења Ронског глечара, подигао мноштво склоништа за похађаче Алпа, итд. Аустријски и немачки Алпијски клуб (Оеи1бсћег и. озЈеггекћ. А1репк1ић) основан је такође 1863, и он издаје два значајна часописа, који много припомажу и овоме спорту и науци ових земаља. У Аустрији су постојали, — па још и сада постоје, — и засебни клубови, као што су: бзЈегг. Тоипз1:епк1ић (1869), 81е1епзсћег ОећЈг§5Уегет (1869), бос1е1а <Зе§Н А1рЈп15Н ТпсЈепНш (1872), итд. Сви они издају и своје часописе. Татру и Карпате походила су и проучавала засебна друштва: Татрански клуб (Та1гак1ић, 1874), Маџарско Карпатско Друштво (1Јп§аг. КаграШепуегет, 1873), Ердељско Карпатско Друштво (1880), итд. У Француској је основано још 1865 ЗосШе Катопс! за похађање и проучавање Пиренеја, а 1874 и значајни С1ић А1рт Ргапда1$, који издаје свој Годишњак (АппиаГге) с особито богатим научним материалом. Од 1875 постоји у Француској и Путничко Друштво (8оае1е с1ез 1оип51е$ с1и Баирћ1пе) с истим задацима, а у новије доба по том обрасцу створена су врло многа локална друштва и у свим осталим крајевима Француске. У Немачкој је||Мда поменемо само најважније исто тако још 1872 био никао Уо§ебепк!ић, 1878 Еггоећк^буегејп, 1876 Кћ6пк1ић, а 1880 Оећћ§5уегет Шг с!а$ КЈе5еп§ећ1г§е и Тћипп§епга1с1уегет. Од словенских народа у Чеха постоје одавно два главна друштва, чији су органи СазорГз ТоипвГи и А1р$ку УезШк; Пољаци имају друштво и часопис РатГеШк , Руси су имали Кримски Горски Клуб, једно Уралско Друштво и повише туристичких клубова мањега значаја. У нашој земљи су Словенци особито култивирали овај спорт и поодавно почели издавати свој Р1аптзк1 Уезтк; Хрвати су још 1874 основали Хрватско Планинарско Друштво с часописом Хрвашски Планинар, а и Далмација је имала једно своје путничко друштво (Пћигша), ма да књижевне радње није било у већој мери. Иначе на Балкану имају још и Бугари своје Горско Друштво, које такође негује овај спорт.