Prosvetni glasnik

416

Просветни Гласник

Врло је интересантан рад нашега словеначког планинског друштва; он заслужује пажње више него у једном погледу. Основано још 1893, ово друштво има данас врло велики број чланова (преко 16 подружина) и историју која задивљује. Оно је подигло преко четрдесет планинских кућа (тачно: 44) и планинских склоништа, створило густу мрежу планинских путева и подигло многобројне табле с натписима на планинским раскршћима, по путовима и другим местима, да то сваком путнику необично олакшава кретање по сво.ј Словеначкој. Да се заштити уништење по које биљне или животињске реткости у словеначким планинама, друштво је побудило покрајинску власт да ствар узме у своје руке и за то пропише и нарочите казне. Па онда, друштво није никад, нарочито раније, заборављало ни један нарочити политички задатак. Упућујући свој свет у планине, подстичући га на интересовање за природне и историјске знаменитости романтичне словеначке земље, друштво је у ствари неговало у својих чланова љубав према земљи и народу и штитило овај део нашега народа од туђинске навале, од туђинске културе, коју је помагао и сав ауторитет наметнуте државне власти. Многобројне су публикације овога друштва о Бледу, о Савињским Алпима, о Рогашкој Слатини, о свима интересантним местима ове наше покрајине, планинске раг ехсеПепсе; све су те публикације имале за циљ да и другом свету скрену пажњу на лепоту једнога краја који је као предодређен за планински спорт. Може бити да би се још најлакше слика о свему томе могла добити из овогодишње публикације заслужног Р. Бадјуре: РгакИст УосИс: Ји§оз1оуепбке АЈре 1 ), која чини част словеначком планинском спорту, а служи и географском познавању наше земље. Није мање интересантан ни рад хрватског планинског друштва, ма да се његова делатност не простире ни по онако високим планинама какве се налазе у Словенској, нити у свету онолико одушевљену планином колико је то случај код наших северо-западних држављана. Па ипак, Слеме више Загреба, купалишта, лечилишта и летовишта по Хрватској и Славонији, сценерије с Велебита и личких језера, знаменитости приморја и многобројне друге интересантности овога краја наше земље не само нису остали непознати ближој или даљој околини, већ су тако приказани и сликом и речју да ти прикази чине важне литерарне и научне прилоге и указују на замах свеколиког покрета да се културни Ниво овог дела нашег народа уздигне на што већу висину. „Планинарство је, писао је О. Н1гс још у 1 броју Хрв. Планинара, учинило алпијске земље богатим; оно је својим задацима ујединило све Немце, ма како они били политички растављени; оно је саградило дивотне цесте и железнице у Француској и Швајцарској; од шкотских

!) К- ВасЈјига, РгакИст Уотс. Ји%оз1оуеп$ке А1ре. [.есПШа, 1е1оуЈз1а, кираШа, рпгос!пе 2пашепкоз11, ЈгЈеН, а1рбке 1иге. I. <1ео: 51о\'ешја. Цић1јапа, 1922, стр 514.