Prosvetni glasnik

418

Просветни Гласник

рочито данас у нас схваћен и проширен. С друге стране, то би и била као најпозитивнија страна нашег планинарства. Ако је планински спорт у нас данас стекао поуздан ослонац, то ће он, без сумње, моћи и у нас послужити свим циљевима којима је служио и у другом свету, и давати исте резултате. Његови пријатељи, па ма где их било, увек ће морати све те напоре поздрављати само са симпатијама. а. станојевић

МОРАЛНО-ВАСПИТНЕ ПРИЛИКЕ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА 1 ) И на овом свечаном састанку пријатеља омладине и школе, нека се наша пажња за тренутак заустави на расматрању услова који за развитак омладине значе данас судбоносне услове, а који у исто време представљају и питање опстанка и животне снаге народа. Кад ово наглашавамо, мислимо на морално васпитне прилике нашега друштва. Човек је од рођења упућен на друштво, и за њега везан кроз цео живот. Друштво и појединац два су појма која су нераздвојно скопчани један за други. Као што се друштво не замишља друкчије него само као скуп појединаца, исто тако и живот једног човека немогуће је замислити потпуно изолован од других л>уди. Човек не може постати, развијати се, нити постати човеком, без друштва. Друштвена заједница пореди се са скупом ћелија у организму, које су тако нераздвојно повезане међу собом да ни један део не може постојати сасвим за себе, већ једино у вези са другима. Човек је целим својим бићем везан за органску заједницу којој припада. Ма како изгледао он индивидуа за себе са свима својим особеностима, његов дух само је део општега духа, његов живот део живота те целине; отуда се на свакоме примећују особине његове околине. Зато што је човек у толикој мери зависан од друштва, сматрано је оно од увек као једна од најутицајнијих чињеница у развитку његову. Нема сумње да је породица прва друштвена заједница која човека прихвата, и она носи за његов будући развитак највећи део одговорности. У њој отпочиње формирање човечје личности; ту се учвршћују основе будућег карактера; ту се стварају навике које се често носе кроз цео живот. У првим годинама, кад је душа у толиком степену примчива да све што се ње дотакне оставља осетне трагове, утисци који се овде примају, ма изгледали често пута безначајни, за будућег човека од неизмерног су значаја.

') Св. Савски говор у Женској Учитељској Школи.