Prosvetni glasnik

Планннски спорт

417

стена и пустара створило је рајске крајеве; оно је намножило ледене и пусте долине далеке Норвешке, упознало и упознаје свијет са свијетом". И хрватско планинарстно тај циљ никад није ни губило из вида; оно је нарочито подстицало извесну научну и књижевну активност која је увек била важно обележје културе овог нашег племена. У нас се планински спорт неговао понајвише као туризам. Интересантно је да је он у овом последњем облику већ одавно везан за школу, за образовање омладине и проучавање наше земље. Класичне ескурсије, које је још пок. Панчић предузимао с негдашњим лицејским питомцима по Србији и чији нам је опис сачуван у познатом Путу лицејских иитомаца, затим у његовим ботаничким списима, као и многи други путописи, растурени по разним нашим сгаријим књижевним часописима или посебним издањима, створили су једну традицију, коју већ више од двадесет година систематски негује школа, нарочито средња школа и университет. Штампани извештаји наших средњих школа имају већ одавно сталну рубрику о ученичким екскурсијама, које се предузимају под надзором и вођством наставника, и пуни су не само лепих података за науку, за упознавање земље, већ и доказа о томе колико су екскурсије и као спорт утицале на младе духове. Понеки од њих садрже праве путописе и задовољство је читати их. Извештај II београдске гимназије — да прибележимо само неколике који су нам у овој прилици под руком —• казује нам, из пера пок. Ж. Дачића, интересантну екскурсију 1901 године из Београда у манастире Горњак и Манасију; Извештај из 1903 има не мање интересантан пут писца ових врста с ученицима по североисточној Србији и пут пок. Ж. јуришића, такође с ученицима, од Београда до Костоца; 1905 такође пут Јуришићев кроз Србију и пок. Р. Т. Николића на Космај; 1907 интересантан је био ђачки пут по западној Србији (из пера једног матуранта), дрјгги један пут кроз Фрушку Гору, затим опет пут по североисточној Србији, пут по источној Србији и пут из Београда у Пирот; 1912 путовало се у околину Ниша; исте године изведена је права ботаничка екскурсија по врањском округу (проф. Ранојевић), геолошка по северозападној Србији, итд. Нису ни друге школе биле без екскурзија. Ваљевска гимназија је чинила 1901 излет на Повлен, 1902 ишла по Подрињу и ужичком округу, 1903 чинила интересантан излет на Дивчибаре и Маљен, две наше панораме које се никад не забораљају, 1907 путовала по округу, вршила једну многодневну, врло мучну екскурсију чак до Студенице, по крушевачком и крагујевачком округу, а 1908 путовала и по нашем данашњем Приморју. Излет на Медведник 1911 већ је прави планински спорт. Зајечарска и крагујевачка гимназија, свака за се и с појединим групама, приређивале су 1905—1910 године готово редовно велике екскурсије, не само по односним окрузима и околини, већ и много даље. Све су оне, као и многе друге, дале лепе литерарне прилоге и биле прилика за развијање једног укуса чнји је значај наПРОСВЕ1НИ ГЛАСНИК, II књ., 7 и 8 св., 1923. 27