Prosvetni glasnik

426

Просветии Гласник

је и досад васпитавали, лица која имају ауторитета код деце, која уживају љубав и поверење. Према томе, у првоме реду родитељи, па онда учитељи и професори и свештеници. Но како је ово васпитање везано за познавање сексуалне области човечје, у којој су лекари најбољи зналци, то се имају свагда и у првоме реду позивати у помоћ и они кад је реч о сексуалном васпитању. Они морају увек да се припитају као саветодавци, али што се тиче самих сексуалних поука и обавештења, као и свеколиког сексуалног васпитања, то су у првом реду надлежни они који имају највише поверења и љубави код омладине. Ако је то мајка, онда је она најпозванија, иначе отац, или учитељ, или наставник, или професор, или школски лекар, или свештенак, итд. Дужност је родитеља да воде бригу о сексуалном животу и сексуалном васпитању своје деце од првога детињства па до зрелога доба. Наставници су позвани да у школи пружају ово васпитање на часовима природних наука (јестаственице, ботанике, зоологије и антропологије), школски лекари на часовима хигиене; свештеници на часу веронауке; наставници српског језика, историје и књижевности на својим часовима, итд. По себи се разуме да се наставници свију школа морају најпре оспособити за ову врсту васпитања, да се морају убедити у потребу таквог поучавања. То ће се постићи отварањем нарочитих катедара на университету (за сексологију), за професоре, а у учитељским школама нарочитом обрадом хигиене за учитеље, пошто се мора и у основној школи водити рачуна о правилном и потцуном васпитању деце. Нарочито сматрам да су дужни школски управитељи и директори, било лично, било преко школског лекара, било преко вероучитеља, било преко наставника природних наука, да пруже сексуалне опомене омладини при изласку из школе. Многа деца ће отићи на занате, на трговину, на друге струке, где неће имати прилике да буду васпитно обавештени о полном питању. Стога треба школа да им пружи обавештења ове врсте, како би се сачувала од лоших утицаја потоњега живота, који на сваком кораку може да загрози не само полној чистоти омладине, него и њеном здрављу. Оваке полне поуке већ су биле уобичајене још пре рата у неким гимназијама и другим. средњим школама нашим, где су школски лекари или директори увидели важност и потребу оваке заштите омладине. Настаје важно питање: кад треба ошпочети са овим васпитањем? Као што сам мало пре номенуо, још из првога детињства, као и свеколико васпитање. До душе, неки тврде да треба чекати до пубертета, до појаве полног сазревања, па онда почети са овим поукама. Но ваља имати на уму да тада може бити већ доцкан. Слушали сте од лекара да се онанија јавља врло често и доста рано међу децом; да су деца често пута већ рано обавештена о полним стварима од рђавих другова, лоше послуге, биоскопа, лоших слика и књига изложених кадшто и по изло-