Prosvetni glasnik

Ка сексуалном васпитању

427

зима продавница. По једној руској сексуалној анкети онанисало је 60°/°, по једној немачкој 92%, по једној анкети у Будаиешти 96-7% омладинаца. Ако се дакле чека до пубертета, онда може бити касно. Увек је боље раније казати детету истину згодним и деликатним начином, подешеним према његовим годинама и схватању, водећи рачуна о свима приликама. Што год се раније каже то детету, биће мање забуне, мање чулног дражења, мање дражења маште, пошто су деца, мање више, још индиферентна према еротичким надражајима. У најранијем детињству и добу пре школе, сексуално васпитање састојаће се у одржавању чистоте полних органа, у избегавању бајака о роди и налажењу деце у купусу, трави, бунару итд.; у прикладном казивању истине кад запитају о рођењу своје браће и сестрица; у одржавању и чувању дечјега поверења. Ово ваља нарочито истаћи: пазите да увек сачувате љубав и поверење своје деце, тако да вам се она увек могу обраћати и у најшкакљивијим полним питањима, па ћете сачувати и полно здравље своје деце. Ако га пак набуситим и оштрим одговорима по овом питању одбијете од себе, оно ће, природно, да се повери своме, можда поквареном другу, или послузи, или ће мучити своју машту и свој мозак, тражећи одгонетке на питања која ви тако строго застирете велом тајанствености, неприкосновености и забрањености. Међутим, „заклела се земља рају да се сваке тајне знају", — па и у овој области, деца ће можда на улици, на животињама, нарочито домаћима, дознати ствари које ви од њих најбрижљивије кријете. Питање је: да ли шреба школа да даје овакве сексуалне иоуке и сексуално васпитање у вези са тим? Моје је уверење да треба, и то са ових разлога. Многи родитељи нису спремни за тај посао, или се устручавају да то чине. Онда треба школа да притекне у помоћ. Она треба да даје својим васпитаницима чисте и истинске погледе на полни живот органског света у опште, и човечјег на по се; она треба да се бори против разврата и полних порока сваке врсте, против онаније и полних болести. Она има за то могућности на часовима природних наука, нарочито на часовима биологије или науке о животу, на часовима хигиене, па и на часовима веронауке, где се кадшто говори о појавама које су у вези са полним питањем. Школа би тако следовала погледима педагога Русоа и примерима Базедова и Салцмана. У своме чувеном Основном делу , Базедов је (1723—1790) на табли 33 давао деци поуке о рођењу њихову. Салцман је (1774—1811) давао методичне упуте за сексуалне поуке, рекавши да се иде поступно: најпре да се говори о множењу биљака, па онда животиња, и најзад, о рађању дечјем. Сексуално васпитање ваља продужити и после школе. Ту су позвана разна хигиенска удружења да учине свој део васпитања, као нпр. Друштво за сексуално васпитање. Важну улогу имају у овом послу и штампа, дневни листови, часописи, књиге из лепе књижевности, позо-