Prosvetni glasnik

428

Просветни Гласник

риште, биоскопи. Држим да је књижевна критика позвана да у овом погледу учини своју дужност и да сузбија оне правце у књижевности који изазивају чулну похоту и пороке. Са похвалом се мора поменути настојавање нашег просвећеног женскиња да спасава палу женску омладину, и тако смањује опаку војску проституције. Још ми ваља поменути да је и борба против алкохолизма један облик борбе против полних порока, јер Бахус и Венера иду редовно руку под руку. Алкохол подстиче полни нагон и чини га насртљивијим и необузданим. Истиче се још и питање: да ли је боље аојединачно иолно иросвећиваши, или у груии, у маси? Многи су за појединачно поучавање, јер оно најмање вређа урођени стид у деце. Но то претпоставља да су сви родитељи просвећени, те да могу вршити ову васпитну задаћу, или претпоставља огроман посао за наставнике и школске лекаре, ако би требало сваког ученика и ученицу понаособ просвећивати о полноме животу човечјем. Можда би то био идеал у полном васпитању, јер би одговарало захтеву индивидуалисања, а нигде није индивидуалност тако разноврсна као у полиоме погледу. Али ово је немогуће извести, као ни појединачно васпитање помоћу домаћих учитеља. За овако васпитање погодне су тзв. нове школе (Аћ1зо{5ћо1те, ћапскгаећипдзћеше, Есо1е сЈрз Косћез), где је мањи број васпитаника и где се живи као у породици. У већини случајева остаје, као најпоузданија могућност, просвећивање у групи, у разреду. Ту се може правити разлика у толико што ће наставница или женски школски лекар просвећивати ученице, а наставник или мушки школски лекар ученике. Но где је коедукација или заједничко васпитање оба пола у истој школи и истом разреду, ту се мора настава ове врсте тако умешно подесити да не би вређала ничија осећања. Држим да би се то могло извести, са више размишљања и такта, као што се то нпр. може извести и у породицама где има мушке и женске деце. Да се дотакнемо још и питања: како, на који начин ваља давати ове иоуке, како ваља вршиши ово просвећивање ? При овом послу, ја бих разликовао три разне врсте рада: иолно обавештење, иолно иросвећивање и иолно васиишање. Прво је најуже, најтренутније, 1 од најмањих последица, јер се дете или младић само обавести о опасностима које му прете од онаније, полнога пада и полних болести. Полно просвећивање је трајније, иде у свест, обраћа се интелекту, има да просвети и просветли душу; оно се приближује више трећем, најтрајнијем и најдужем утицању: иолном васиишању, које има да просветли и душу, и ум и срце, и сав карактер деце и омладине, како би они постали снажне и свесне, уздржљиве и карактерне, моралне личности, које поимају и осећају сав домашај и значај полнога живота човечјега. Полно обавештење, просвећивање и васпитање ваља пружати према приликама, према годинама деце, према њихову узрасту, према њиховој моћи схва-