Prosvetni glasnik

430

Просветни Гласцик

ПРОСВЕТИНЕ КЊИЖНИЦЕ Ове године навршило се десет година рада друштва Просвете (српско културно-просветно друштво са седиштем у Сарајеву) на пољу народног просвећивања помоћу књига. Идеја оснивања Централне Библиотеке и организовања рада помоћу књижница сазрела је, истина, још 1911 године, кад је издат прогласза сакупљање поклона, али је рад на том пољу почео тек почетком 1913 године. Поводом ове десетогодишњице згодно је бацити летимичан поглед на тај рад, јер је он и интересантан и поучан. У сваком случају, од користи је знати шта се све може постићи смишљеним и организованим радом. Цео овај рад почео је тако рећи из ничега. Издат је проглас и молба да се Просвети поклањају књиге за њезин рад на пољу просвећивања. И кад се сакупила извесна количина књига (око 2500 свезака), приступило се одмах уређењу Просветине Библиотеке у Сарајеву. Ова Библиотека је замишљена као централа и извор рада са књижницама. Немогући одмах да оснива својих филиала, Просвета је с почетка радила на реорганизовању књижница код појединих приватних културно-хуманих установа (код певачких друштава, Побратимстава, Соколова, женских задруга, читаоница, итд.). Доцније, кад су се материална средства повећала, прешло се и на оснивање књижница које би биле потпуна својина Просвете и њене филиале. ( И Централна, и све остале Просветине Књижнице, су јавне народне књижнице са главним задатком забаве, поуке, моралног васпитања и националног освештавања. Према томе је састављен и материал са којим раде књижнице. Књиге су литерарне вредности и пробране тако да сви слојеви народа, да сви културни нивои могу наћи за се подесну лектиру. Као што се води рачуна о свим нивоима образованости и писмености, тако се води рачуна да и сви слојеви народа и свако доба нађе за се лектире. Књижнице су, према томе, у потпуном смислу јавне, народне и установе за све. Водећи дакле рачуна о укусу и потребама читалачке публике с једне стране, а с друге о циљу саме установе и литерарној вредности књиге, задовољавају се сви захтеви који се могу ставити на овакве установе. Посете су и употребе бесплатне, тако да се свако може користити. Управу над оваквим књижницама воде пододбори и повереници Просвете, а где ових нема, управе Сокола, Побратимстава, земљорадничких задруга, српских општина и читаоница. Сем тога, Централи је дат још и специални задатак окупљања око себе, организовања, упућивања и управљања са другим мањиМ књижницама. Она води бригу о унутрашњем уређењу и набавци књига поје(диних књижница са којима стоји у уској вези рада, а потпуно снабдева и управља са филиалама.