Prosvetni glasnik

Просветине књижнице

431

Све Просветине Књижнице се деле на сталне и покретне. Сталне су у главном по селима и оним варошима и варошицама где нема никакве књижнице, где је национална потреба, и где се месна приватна друштва сложе и оснују са Просветином помоћи Просветину Књижницу. По другим местима, у главном по варошима, где има књижница које друге културне установе, које прилично или добро раде, ту Просвета шаље своје покретне књижнице ради још бољег и успешнијег рада. И у једном и у другом случају, Просвета одлучује о саставу књижнице и њеном уређењу, остављајући месним управама одлуку о времену рада, о локалу, о књижничару и другим спољашњим питањима. Са тим системом и планом почела је Просвета рад још 1913 године и до почетка светског рата имала већ својих шест окружних и седам среских књижница. Рат је прекинуо тај рад. За све време рата није радила ни Централа ни која друга књижница. Шта више, аустријске власти су уништиле књиге код већине књижница у унутрашњости, а код Централе упропастиле доста велик број пробраних и добрих књига. После рата настављен је рад на овоме пољу, држећи се истога правца и плана као и пре рата. Само је сада разгранат и повећан рад много више. И делокруг рада изашао је изван граница Босне и Херцеговине и захватио скоро све крајеве наше државе. Светски Рат је затекао Просвету са 13 својих књижница по Босни и Херцеговини. У 1919—1920 радној години основано их је још 12; у 1920—1921 још 10; у 1921—1922 још 33, а у 1922—23 још 43. Сада има у свему 111 (стошину и једанаеш) књижница (и сталних и покретних). Од тих је 80 сталних (34 по градовима и 46 по селима) и 31 покретна (29 по градовима и 2 по селима). По градовима је дакле 63, а по селима 48. Од 111 књижница је у Босни и Херцеговини 96, а 15 изван тих покрајина (у Далмацији 6; у Јужној Србији 5; у Лики 1; у Хрватској 1 ; у Славонији 1 и у Бачкој 1). По окрузима у Босни и Херцеговини су овако распоређене; у сарајевском 14; у мостарском 21; у травничком 8; у бихаћском 10; у тузланском 20 и у бањалучком 23. ј_И имовина ових књижница расла је задњих година нагло. Док је с почетка било свега 2500 свезака, дотле се данас број свезака попео на 45.951. Од тога највише има код Централе, 34.480, а код осталих књижница 11.441. Књиге су разне садржине, а међу њима има велики број дупликата. И број књига одређених за књижнице изван Сарајева прилично је велик (преко 5500). Вредност свих ових књига не може се, наравно, стално фиксирати, јер с једне стране непрестано варира, а с друге цена књига предратних знатно је измењена. Рачунајући данашњу цену, вредност књижница износи око 800.000 динара, јер има приличан број ретких и старих књига, а особито часописа и новина. Што се тиче рада и успеха ових књижница, може се рећи да је у главном повољан. Најбоље и најуспешније ради Централа. Али и оне друге књижнице раде у главном с успехом у својој средини. Ако где