Prosvetni glasnik

432

Просветни Гласник

има сметњи, оне су такве природе да најмање зависе од саме Просвете (н. пр. најобичније су незгоде: немање локала и подесна књижничара, и слаба писменост, особито по селима). Треба држати на уму да је терен рада и у слабо културној и у слабо писменој средини, и да се са књигом може са великим успехом радити само у средини наученој на читање и убеђеној у велику вредност књиге. Централа ради цео дан од 8 ујутро до 8 увече, изузев великих празника. Посета читаонице је различита: зимњих и кишовитих дана већа, а летњих и лепих мања. Просечно 7 посећује читаоницу од 40—50 особа дневно, а годишње око 12000. Осим читања у читаоници удешено је да се књиге издају на читање и изван Библиотеке. И читање у читаоници и изван Библиотеке је потпуно бесплатно. Број читалаца изван Библиотеке расте сваке године све више. Док их је пред рат било око 500, данас их има преко 1000. Читаоци су већином ученици-це (око 80°/ о ), а остало грађани разног занимања. По сполу је највише мушких, око 83%, а женских 17%. Како је Библиотека јавна установа, то се њоме служе све конфесије без разлике. Ове радне 1922—23 године читало је н. пр. 40% православних, 21-5% муслимана, 18*5°/ 0 католика и 11% Јевреја. Број прочитаних књига изван Библиотеке износио је ове године 8972, а са онима у читаоници 11.483; просечно изван Библиотеке по 9 на једног читаоца. Највише је читана лепа литература (око 60%). Од остале литературе највише су читане књиге из историје, социологије, филозофије, педагогије и поуке, државо-правне литературе, итд. Овакав је од прилике однос и читаних књига у унутрашњости. На завршетку да споменем и то да, поред оснивања и помагања својих књижница, Просвета радо помаже сваки рад на овоме пољу, дајући помоћ у књигама и сва потребна упуства за што успешнији рад помоћу књиге. Својим саветом, упуствима и помоћи, Просвета је до сада помогла оснивању лепог броја читаоница. и књижница, а својим поклонима повећала материал са којим поједине приватне установе раде на пољу народног просвећивања. Она је помогла и реорганизацији неких Књижница и Читаоница и ступила у ужи додир и сгшразуман рад са доста великим бројем установа које имају своје књижнице. То би у кратко био преглед десетогодишњег рада Просвете помоћу књига и књижница. Апсолутно узето и у сразмери према потребама, он није велик. Али-с обзиром на то да је то плод чисте приватне инициативе, да су средства рада не само недовољна, него и врло ограничена, и да су остале прилике све пре но повољне, онда човек може бити задовољан досадањим резултатом. Кад се опште прилике поправе (особито писменост), и кад се средства повећају, сигурно ће и резултати бити обилнији, јер је основа, како се већ сада види, добра и солидна. X. ПЕЈАНОВИЋ