Prosvetni glasnik

Неодгодиви задаци нашег педагошког ^аучног рада

449

множине учитеља који ће их хтјети и умјети да слиједе, доћи ћемо тек онда кад нам буде јасна пред духовним оком та разумом самостална, вољом слободна, углађена личност, која је веће иоуздање народу и држави него ли су наука и умјетност. Која знаност треба нашој разумности, што од које науке отвара наше очи, да видимо збиљу и на њој истину, па разликовање, разлучивање збиље и на њој истине од логично-граматичких научних система, и како да то наши учитељи што сигурније и што брже достигну, ето питања за нашу педагогику. Збиља и о њој истина нијесу исто што и наука. Бити учен није исто што и бити разуман. А прво је и главно разуман бити. 3. На овом раскршћу и погазу како смо ми и наша држава, било би тешко спасити се и јединствену народу. Данас смо ми, вјеројетно, у већој погибељи него што смо икад били. Турске и хабсбуршко-немачке поплаве нас су биле замуљиле. Сад је, свјетским ратом, посвема нестало те преплаве, муљ је сапран, и ми смо изложени утјецају свију који преко нас теже својим циљевима, тјерани нуждом. Истри је данас горе него јој је икада било, а ми смо немоћни. А што се ето догађа сваки час на југу, с источне и са западне стране. Дакле, национално и држављанско јединство осјспаја, воље и увјерења! Те исихолошке елементе може да развије у појединцима само школа брзо и сигурно. Али, данас је наша школа замијенила средства и циљеве. Око имена: Душан Силни, Св. Сава, Карађорђе, Томислав, Зрињски, купе се тек људи ако су с истим чувством, с истом вољом и истим увјерењима. Што је наше у Српству, Словенству и Хрватству, што у исламу, католиштву и православљу; чим и како да то наше у појединцу ојача, па постане битност појединаца и народа, тако да оно посебно српско, хрватско, словенско, католичко, православно, муслиманско буде само посебна, па и мила и цијењена физиономија, боја, накит, одјећа за ону у свима исту битност? Наша педагогика мора на то да одговори! Но још је једно претежно питање народног јединства, на које мора наша педагошка наука да нађе јасан и сигуран одговор. Морају се што прије да уједине „виши и нижи", „господска и народна култура и просвијетљеност". Престала су времена светих и одличних сталежа, у њих слијепог повјерења и за њих одане пожртвовности. Та времена не могу, неће, и нека се не поврате. Престала су времена националног и конфесијског одушевљења и подложништва носиоцима тих вреднота. Настала су времена гђе је сватко себи циљ, ауторитет, судија, поуздање и вреднота! — Задаћа је наше педагошке науке да што прије нађе средства и начине којима ће школе уједињивати све индивидуалности нашег народа. Требамо интелектуалне јавне раднике који су с народом једно својим духом и културним потребама; требамо народ који може да схвати рационализирани живот, државу и привреду. Наша педагошка просвеиш гласник, п књ., 7 и 8 св., 1923. 29