Prosvetni glasnik

450

Просветни Гласник

наука мора да тражи и да нађе школске организације које тому одговарзју и које ће удовољити тој прекој народној потреби. 4. У личком селу Грабовцу постоји школска зграда и за село систематизирано учитељско мјесто већ преко педесет година, а око њега у другим селима школе су и још старије. У тих преко 50 година није школа радила непрекидно ни двије-три године. Сељаци нађу средства и начина како да учитеља протјерају, застраше, ојаде му живот или с њим договорно настоје да га макну, па у том и успију. Нашу је основну школу свршио већ дјед, отац, и сад њих обојица настоје да унука, треНу генерацију, отму из школе. Казна и глоба мора да стигне најразумније, најсавјесније. Изузеци су само они који хоће некуд „даље", тј. да туре своју дјецу, међу службенике и господу. А с друге стране вапије тај исти народ за просвјетом, тужи се да је слијеп, преварен, итд. Наша „педагодија" рјешава тај проблем „строгом примјеном" закона и оних чланова у њему гјкоји казне родитеље, среске и опћинске поглаваре. Мјесто такова...рј^шавања нужно је одговорити на питање: откуд тај немар послије педесед година и међу ваљаним родитељима и међу среским начелницима и општинским предсједницима. 5. Само око десет посто од ученика заокружи некако нашу средњу школу. Ми се тужимо и на ту нашу скупу интелигенцију, да не одговара задатку, да је интелигенција других народа спремнија за свој задатак. Настаје питање: како и на који начин да ми у овим приликама образујемо ваљану интелигенцију, јер нама је потребнија него другим народима. При том треба уочити културно стање друштва, психичку снагу дјеце и материалне прилике у којима може и мора школа да ради; дакле разлику између нас и оних народа од којих смо копирали организацију средње школе. Ни код најнапреднијих народа није средња школа без обилате и трајне помоћи интерната и родитељске куће, који настављају школски рад, живот, интерес, дакле држе младеж у оном психичком стању, расположењу и садржају који су увјет развитку духа и значаја будућег народу и држави поузданог и способног јавног радника. — Наша педагогика мора одмах да тражи средства и. начине како ћемо ми у данашњим приликама наћи такову помоћ средњој школи која ће дићи проценат успјелих и која ће довести до реалног успјеха, до способности за рад, до сталног знања и до фактичне интелигенције у начину мишљења, осјећања и живота, а уз то до јаког и трајног националног и држављанског интереса, осјећаја и дјеловања. 6. Ми се морамо користити искуством и науком напредних народа, али ћемо се моћи да користимо тек онда кад проучимо психичко стање нашег необразованог, али обдареног, живог, али и лаганог народа, па да према његовим способностима, према данашњем психичком стању, удесимо школу, рачунајући са степеном развитка других народа који нас окружују или дјелују на нас из далека.