Prosvetni glasnik

Франдуска наука

451

Педагошке екскурзије у народ, системагска опажања и биљежења у школи, систематско биљежење појава, према тому удешена покушалишта уз филозофске факултете, а још више уз Вишу Педагошку Школу, моћи ће да организатору школе даду сигурну директиву. То би били овај час најглавнији и најпречи задаци наше педагошке науке; према њима држим да би морала да буде удешена и наша Виша Педагошка Школа. Иначе бадава труд и трошак. Д-р Ј. ТУРИЋ

ФРАНЦУСКА НАУКА — (Крај) После ових, за историју појединих егзактних наука кратких, а за време трајања једнога предавања и сувише нагомиланих навода, ваљало би указати бар на најглавније француске проналаске на пољу примењених наука. Изгледа да ту Французи заостају иза других народа; али је то често само привидно, бар у колико се тиче првих инициатива. За пример ћу навести само Медицину, ту за човечанство најспасоноснију примењену науку. Права модерна Медицина започела је у Француској; започела је, може се рећи, тек од доба када је Клод Бернар положио основе Ексиерименталној Медицини. А Пастерови успеси такви су да се цела, — можда двадесет-столетна — Историја Медицине може поделити на два изванредно неједнака дела: до Пастера и од Пастера, као што се и Историја Хемије често дели на доба до Лавоазија и доба после њега. Међу Пастеровим радовима за Медицину су епохалне студије о оним ситним организмима који проузрокују разне болести. Познати народни лекар и париски трибун Распај и пре Пастера је тврдио: да све болести долазе од неких паразита, унутрашњих и спољашњих, и да се могу успешно лечити антисептичким средствима, што се заиста Пастеровим проналасцима и постигло. Међу заразним организмима највише су распрострањене бактерије, а у неколико и неке микроскопске гљивице (које је нашао Поне); а за овима долазе животињице из класе инфузорија, које је у крви нашао Лаверан. Француски научници су први нашли и почели употребљавати добре методе за дознавање болести проузроковане тим паразитима (Серодиагностика) и њихово превентивно лечење серумима (Серотеранија); па су после Немци проналазили специје микроба појединих зараза: туберкулозе, жвала, колере, дифтерије. — Сем Пастера главне проналаске учинили су: Видал у Серодиагностици, а у Серотерапији Ру, Калмет, Јерсин, Шарл Рише и Харикур, Шантмес. 29*