Prosvetni glasnik

Три школе у Холандији

школе за малу децу у добу пре основне школе, наша забавишта, уређена по систему докторке Монтесори, да се индивидуалност сваког детета што слободније развија и да мало дете, на најлакши начин, без имало муке, стекне потребниз? појмова и знања, и на тај начин приуготови се тако да, кад уђе у школу, буде у стању да прима наставу не мучећи се много, већ да то долази као природна последица ових припремних радова. И ако је Италија отаџбина докторке Монтесори, ја морам да признам да ме ни у Италији, ни у Швајцарској, ове школе, које сам већ раније познавала, нису у толикој мери задивиле као ова у Хагу. Возили смо се дуго кроз неке нове крајеве Хага, који нису варошбашта, као остали делови ове лепе и културне вароши, у којима има много подигнутих нових кућа, и других које се подижу, у којима се граде неке фабрике, разне линије, итд., док се ауто заустави пред једном на први поглед доста малом и неугледном грађевином, као неки систем бараке од армирана бетона. У себи сам помислила да није било потребно возити се по сунцу и врућини оволико да човек види нешто што је сасвим обично. Ово сам, разуме се, помислила док сам била напољу. Кад ме моји пратиоци уведоше унутра, у зграду, застала сам као зачарана, замислила сам да сам ушла у царство снова, у неке вилинске дворове, о којима човек само снева, али за које је сигуран да они не постоје. И у Хагу, као и у целој Холандији, сакупљено је много лепих ствари. Да се човеку у скупу толико лепих ствари једна толико допадне, она у истини мора бити необично лепа. Међутим, ја се и данас, после годину дана, питам у чему лежи та велика лепота што човека задивљује, и не умем себи да дам одговора. Детаљно сам разгледала све што сам око себе видела, и закључак је, као и за већину ствари у Холандији, да је све просто и једноставно, ничег нема скупоценог међу тим стварима, које и најмање место на нашој планети не би могло имати. А лепота, она долази од просте и згодне архитектуре, светлости, лепих пропорција и линија, и нарочито лепих боја и лепо распоређених ствари. Има соба које су готово округле, друге су октогоне, треће обичне, али све с много зидова у стаклу, с много. стаклених ћошкова и ниша. На свима прозорима, с малим коцкасто исеченим окнима стакла, лепо удешене просте беле завесе, од нровидне обичне беле памучне материје. Ове танке провидне завесице ни у колико не заклањају светлост, већ јој дају неки само мало мекши тон, а целој соби опет неку пунију ваздушасту атмосферу. Собе су пријатно ниске, врата бела, исто тако онижа. Сви подови превучени су сивкасто зеленкастим линолеумом, савршено изглачани