Prosvetni glasnik

46*

Университет и учитељи

723

ској трговини доминирају енглески и немачки језик. Сва су класична дела латинских и грчких аутора преведена на светске, тј. на модерне језике. Говорни латински и грчки језик немају данас нигде практичне употребе. Довољно је да знамо латински и грчки само толико да можемо читати и разумевати класична дела, латинске и грчке списе, споменике и друге археолошке ствари. У професионалном животу употребљава се латински језик у већој мери у католичкој цркви, а у мањем сразмеру у медицини, апотекарству, праву, зоологији и ботакици. Грчки језик апсолутно нема професионалнога значења. Имајући у виду чињеницу да је значење класичних језика данас много мање него у старија времена, ево тумачења зашто је данашња класична гимназија друкчија од / асиНаз агИит-г и старе хуманистичке гимназије. У свима гимназијама на свету учи се данас само преводни латински и грчки језик. Где се овим језицима даје још увек велика важност, ту се почиње са латинским језиком од првога, а са грчким од трећега разреда гимназије. У наставном програму и плану наших србијанских гимназија, латински језик се предаје од У-ога разреда, а грчки језик се и не спомиње у плану и програму'). Из овога констатујемо да се у нашој земљи приписује латинском језику веома мала важност, а грчком језику скоро никаква. Наши педагошки кругови су мишљења да је за оно мало потребе латинскога језика у медицини, фармацији, праву, ботаници и зоологији, довољно оно знање које се добива у виша четири разреда гимназије. Учење грчкога језика препушта се Университету, јер се онде спремају они којима је тај језик потребан. За наше гимназије могло би се рећи да су пре реалне гимназије Алтонско.га система 5 ) него класичне институције. Када се из овде изнетих чињеница види да латински и грчки језик немају говорне потребе, тј. да су они мртви а не живи језици, да је довољно знати их у тој мери да можемо разумевати изворе написане тим језицима и термине у извесним наукама и практичним струкама; када се у нашим гимназијама грчки језик и не учи, а латински се предаје тек од петога разреда — онда нам се намеће питање зашто да се учитељима не дозвољава приступ на университет када они то мало знање из латинскога језика могу да савладају приватним путе« и да га докажу испитом пре ступања на универсигет, у току университетскога школовања или пре полагања дипломскога испита. У Пруској, Саксонској и Америчким Уједињеним Државама решено је питање пријема учитеља на Университет на веома савремен и прак-

') М Петковић, Средњошколскч зборннк, III свеска, 1923, 161—246 стр. 2 ) Ог. Ј. \Уусћ§гатгп, Оаз ћдћеге тЛ тШ1еге иМегпсМзмезеп т ПеиНсМапА, ВегПп, Оозсћеп, 1913, стр. 35.