Prosvetni glasnik

722

Просветни Гласник

5. учитељима је било дозвољено да слушају педагошке науке на Великој Школи; том су приликом били исти рђав квалитет међу студентима. Финансијски Одбор Законодавне Скупштине није усвојио одлуку професорског савета филозофскога факултста, већ је стао на становиште Г. Д-ра Бранислава Петронијевића и резолуције Учитељскога Конгреса у Љубљани. Као најјачи разлоги за отварање Педагошкога Одсека, а укидање више Педагошке Школе, наводи се лоше финансијско стање у држави и оптерећење буџета једном сувишном и веома скупом позицијом. Сврха је ове моје расправе да подвргнем критици одлуку Професорског Савета, да изазовем противнике мишљења за пуштање учитеља на Университет на полемизовање у јавности, да пружим нашим законодавцима пуно аргумената за успешно спровођење закључка Финансијског Одбора и кроз Скупштину, приликом доношења Буџета за 1924 годину и приликом доношења новога Закона о Университетима. Важност класичних језика данас није идентична с важношћу тих језика у Средњем и Новом Веку све до половине деветнаестога столећа. У Средњем Веку је латински језик био језик римске цркве и папске власти. На том језику су се писали закони и књиге. Административни и дипломатски језик био је језик Римл^ана. У школама се предавало и_ настављало искључиво на латинском јсзику. РасиИаз а/Иит је био предспремни факултет за остале факултете, и сву је бригу полагао да се што боље научи латински језик 1 ). Грчки језик није играо у Средњем Веку ту улогу какву је играо латински језик. Писци и учитељи тога доба већином нису знали језика грЧкога. Отуда је она изрека: Огаеса зип1, поп 1е§ипГиг 2 ). И у Новом Веку, све до половине 19. столећа, играо је латински език знамениту улогу у државном и друштвеном животу, у школи и у науци 3 ). Лицеуми, академије, и касније хуманистичке гимназије, биле су хуманистичке институције са- задатком да се ученици упознају што боље са грчким и латинским језиком, класичном литературом и класичном културом. Све до половине 19. столећа, као оно у 16. столећу, предавало се у многим немачким гимназијама и университетима на латинском језику 4 ). Данас се не пишу књиге на латинсксм језику. Наука се развија на народним језицима. Административни, легислативни, књижевни и школски језик је такође народни језик. Дипломатски је језик француски. У свет-

Г)г. Ршасху Е., А кбггркоп пе^еИз ГдНепе^е. Видарез*, 1914 г., стр. 179. 2 ) ШШ., 188 стр. 3 ) Г)г. РпсМсћ Нешап, ОезсћкМе пег пеиегеп Ра<1а§о%1к, СМегдаск, 1909, стр. 544 ) 1Ш, 390 стр.