Prosvetni glasnik

734

Просветни Гласник

чјем. мозгу, морају, разуме се — с обзиром на њихов значај и замашај за наставу — бити предмет нарочитог проучавања и засебног излагања. Што се тиче детаљније структуре дечјег мозга, опис њен се поклапа са структуром човечјег мозга. Саставни делови су исти, само је њихова развијеност различита. б) Нега дечјег мозга Какву поуку може васпитач извући из онога што се зна о дечјем мозгу? Очевидно је да би васгштач чинио злочин према васпитанику када би од њега и његовог мозга тражио онакав духовни рад какав се тражи од човека. Има родитеља који налазе задовољства у томе да своју децу која још нису дорасла за школу, уче читању, писању, рачунању и другим тешким умним пословима. Они тиме нехотице чине зла својој деци. Али не само кућа, већ и школа чини често исти злочин: она оптерећује мале ученике радом који њихов слаб мозак не може да поднесе. Треба само загледати у наставни програм основне школе, па увидети да се у дечју главу често трпа градиво које ни по обиму ни садржини не одговара дечјем духу. Кад се уз то дода и неразуман наставни метод којим се не обрађује градиво онако како га дечји дух може лако примити, тј. занимљиво, очигледно и разумљиво, већ онако како је учитељу лакше, т.ј. причањем, бубањем и присиљавзњем — онда се лако могу разумети све опаспости којима се деца излажу у току свога школовања. Нервоза, кржљавост, самоубиство код ђака — то су појаве које често стоје у најтешњој вези са организацијом и методом наставе. Један професор жалио ми се недавно да његов синчић, један частољубиви и трудољубиви дечак од својих непуних девет година, већ пати од досадне и необичне несанице: брига за школу и учење која обузима његов нејаки дух, баца га у нервозу, која му руши спокојство и проузрокује несаницу. Али ако је претоваривање дечјег мозга атак на природу дечју, атак који дете може да упропасти и телесно и духовно, исто би тако, с друге стране, био атак на његову природу кад би се његов мозак оставио у стању потпуне запарложености. Најбоље средство да један орган сасвим закржља, састоји се у томе да се никако не употребљава. Примитиван човек има интелигенцију која је нижа од интелигенције културног човека, а то због тога што му мозак, у опште, није имао прклике за функционисање и вежбање. . Према овоме, умерен умни рад јесте природно средство за развијање мозга, па. следствено, и за развијање интелигенције. Кад се настава подеси тако да одговара моћи дечјег духа, онда ће она благотворно потпомагати умни развитак. Свако занимање које дечје мождане силе ставља у дејство, без великог напрезања, педагогика свесрдно препо-