Prosvetni glasnik

Дечји мозак

735

ручује. Вежбати мозак умним радом значи подстицати његово развијање, значи давати прилике интелигенцији за усавршавање. Другим речима, дете треба и мора да ради мозгом да би се унапредило духом. Без рада и вежбања нема способности. Само, са овим још није речено све о нези мозга. Васпитач који зна да дечји мозак треба развијати умереним духовним вежбањима, мора да има неки-критериум на основу којега би могао одредити која су духовна вежбања нормална за дете. Пре свега и деиа, као и људи, показују индивидуалне разлике у духовним способностима. Има даровитих, нормалних и заосталих ђака. Један умни посао који умерено ангажуједух просечног нормалног ђака, може бити играчка без ефекта за талентованог ђака, а нерешљив проблем за ђака који је тупоуман. Дужност је васпигача да ту индивидуалност ђачку уочи, и да се по њој управља. Не треба пустити мозак да закржља у нераду, али га не треба ни цедити напрезањем које није за њега: треба наћи меру која одговара способности. У томе лежи мудрост рационалног васпитања. Међутим, треба имати на уму да сваки мождани рад, не само онај који превазилази просечне моћи ученика, ве*ћ и онај који је правилно подешен према тим моћима, исцрпљује мождану енергију ако се дуже продужи. Код деце наступа брзо замореност у духовном раду. Ненавикнута на концентрацију пажње, а радећи мозгом који још није развијен, деца, нарочито деца нижих разреда основне школе, после кратког духовног занимања, показују све знаке духовног умора, Отуда оно врпољење по клупи, протезање и зевање, који су карактеристични за мале ученике, баш и онда кад је настава педагошки подешена према ступњу њихова развитка. Та дечја неспособност за дужи мождани рад намеће учитељу дужност да уноси промене у наставу. Пошто је из физиологије познато да мозак има разне центре, који представљају сфере разних врста активности — један центар служи за гледање, други за слушање, трећи за говор, четврти за кретање, пети за читање, итд. — разуме се по себи да ће бити боља она настава која ангажује наизменично један па други центар. Тако, на пример, после лекције читања треба да дође лекција писања или певања. Умор се отклања још ефикасније кад после рада дође потпун одмор. Све ово што је речено о хигиени мозга има за претпоставку две основне погодбе, од којих зависи делатност мозга у опште: прва погодба се састоји у 'томе да мозак, по својој структури, буде здрав и без икаквог анатомског дефекта, а друга се састоји у томе да све његове ћелице буду снабдевене довољном количином крви. Како крв произлази из хране која се у организам уноси, то значи да добра исхрана представља основну погодбу за добро функционисање духа. Из те чињенице учитељ има да извуче поуку: да гладни и недовољно нахрањени ученици нису способни ни за какав умни напор. Учитељ који би од такве фи-