Prosvetni glasnik

Из школске хигиене

743

школској хигиени све више осећа тенденција да се изађе из школске зграде у слободну природу. Сасвим је већ равнодушно питање коридорског система или зграда са централним салама; без-' обзира на то образују се отворене класе на свежем ваздуху, бежи се на кровове и веранде, разбијају се читави зидови, увеличавају се прозори, само да би се добило што више ваздуха за дисање. Принцип „отвореног ваздуха" револуционарно је овладао у хигиени и у великој мери примењен је у Енглеској и Америци. Школе, фабрике, станови, болнице, претрпеле су радикалне реформе: све је сад са отвореним прозорима. Страх и неповерење према свежем и хладном ваздуху потпуно су се изгубили, и поверење према овом принципу овладало је свуда. Најмодернији хигиеничари доказују да је и најгори спољашњи ваздух бољи од најбољег из затвореног простора. На континенту се полагано и са скепсом прима овај принцип; отуда се и поред најбоље вентилације на континенту по свима установама, нарочито по школама и болницама, примећује онај мирис зш §епепз за који сви знамо да је недостатак чистог ваздуха. Много већи успех је постигнут у оном другом делу школске хигиене, у хигиени школског детета. Није чудо да су се затварањем школског детета кроз читаве векове у школске зграде морале појавити на њему последице услед таквог живота. Појавио се читав низ болести и дефеката, и физиолошких и менталних, који се с правом могу назвати школским болестима. Доказано је да је морталитет деце до школског доба већи, а морбидитет за време школског доба. Приметило се да дете, кад ^апусти школу, улази као инвалид у живот, било из ма ког узрока раније наведеног. један значајан преокрет се оцртао последњих година у корист активног надзора школе и здравља школског детета. Може се рећи да је заузимање универсално, и ми наилазимо у свима културним земљама на праву борбу вођењу у корист заштите здравља школске деце. Ова комплицирана улога надзора и хигиенског васпитања поверена је општим одобравањем лекару. Само је он могао примити тако тешку и велику дужност. Будући да су школе готове организације са хиљадама хиљада деце, то је и овај посао лекарскога надзора било лако организовати. После мало лутања, ипак су се утврдиле главне тачке њихове функције. Правила и закони за школске лекаре врло су слични у разним земљама. Још није могуће донети резултате рада у опште, али у извесним земљама, у варошима где се инспекција школска врши редовно већ више година, записана су извесна побољшања здравља школске деце. Поглед да се свако дете мора сматрати као једиа целина чије физичко, ментално и морално развиће не смемо сматрати одвојено, већ их морамо држати у хармонији са законима физиологије, ствара научну основу за лекарску инспекцију.