Prosvetni glasnik

Из школске хигиене

74?

клинике су веома корисне и пружају згодно поље рада. Као резултат рада школских клиника поникле су све специалне и помоћне школе, школе у слободној природи, школско-хигиенски институти и школскохигиенски музеји. Све ове установе чине један нераздељив круг установа које удруженом снагом раде на заштити здравља школског детета. Кроз школске клинике добило се већ извесног научног искуства, те се оне у последње време претварају постепено у школско-хигиенске институте. Први овакав институт основан је 1921 г. у Салцбургу. Иако скроман по своме уређењу, ипак нам он већ до сада пружа драгоцене резултате рада. Извештаји Ог. На11ег-а су врло интересантни. Он је успео да систематски прегледа прошле године ученике свих школа у Салцбургу односно њихових телесних особина. Прегледе је вршио он са.к са својим асистентом у институту на великом броју деце, што је од велике вредности, јер се на тај начин индивидуалне погрешке избегну. Мерења су вршена на ђацима са голим горњим делом тела, без кошуље и ципела, у нрвим јутарњим часовима између 8 — 11. Број прегледаних износио је 7530, и то"4!39 дечака и 3391 девојчица. Мерења су вршена по разредима, али по годинама старости, јер обична разредна мерења без обзира на старост потпуно су без вредности. Вођена је засебна статистика за сваку школу, која је на тај начин у тесној вези са животним приликама породица ђачких. Стални прегледи из године у годину показују да телесне прилике у појединим школама остају прилично сталне, док се међу собом упоређене у многоме разликују. При овогодишњем прегледу Д-р Хелер је нарочито запазио рахитис и кропф. За границу старости узимао је дан рођења у средини; овај начин предложен је од лекарског савета централне комисије за помоћ из иностранства. Д-р Хелер се не држи индексних табела при одређивању конституције детета. Он рачуна на искуство лекара и, као и Фаундлер, мисли да је сваки човек један организам за себе, са свима његовим наслеђеним и задобивеним особинама; већ сам назив засебан организам каже иам да се он не да оцењивати по крутим формулама. Он подсећа на много распрострањен рахитис, који има великог утицаја на однос између тежине и висине телз. Рахитична деца су тежа од нормалне исте величине, а при томе нису боље исхрањена. У последње време поникле су неколике нове методе прегледа, као 51еЈпћагс1-ова у Нирнбергу и Пиркова. Гербер је ове методе критиковао и дошао до резултата да се сваки покушај одређивања исхрањености помоћу тежине и висине има сматрати као неуспео; зато се у Хелеровом Институту полаже највише на оцену лекара. И ако су рачуни по 51етсћагс1-у сасвим једноставни, ипак су за свако дете потребне четири разне операције рачунске, што при једном броју од 6.000 деце чини 24.000 рачуна. Из ових разлога је и ова метода неизводљива. Из табела Хелерових види се да су деца из основних школа заостала иза нормалних бројева, а деца виших школа, нарочито дечаци,