Prosvetni glasnik

756

Просветни Гласник

дело под шатором султановим. Нити се она сме да заустави само на ванредноме, беспримерноме, славноме јунаштву његовом у тренуцима у којима је запливао у таласе смрти. Ко хоће да види целога Милоша, треба да види и историју душе његове, историју оне изненадне силне буре која јој све дубине потресаше, док цар Лазар говораше оне своје дивне речи које онако одјекиваху болом, препашћу и опет и љубављу и јуначком резигнацијом, — треба да види историју душевне патње његове у оним часовима које проведе јездећи на путу од шатора Лазарева, усред војске српске, до шатора Муратова, усред војске турске. Може бити да ће се временом наћи да тек у тој историји лежи највећа слава његова." ( Деспот Ђурађ Бранковић, Београд, 1880, Прва књига, стр. 9). Као што је познато, на Видовдан на Удесном Пољу је изгинула цела српска војска у неравној борби с најездом турском, и тај видовдански пораз био је кобан не само за Српеки Народ него и за све народе Јужно-источне и Средње Европе. Владалац српске државе и врховни вођа војске, кнез Лазар, пао је на бојишту, јер је волео да погине као јунак него да буде роб. Јунаштва што су тада учињена, од себра до врховног заповедника, остала су вечни символ за хероизам прегора и жртве. Тај дан се видело ко је јунак, а ко није, ко је за политику уједињења, а ко за политику разједињења. И он се може узети као статуа која има два лица : једно управљено к прошлости, а друго ка будућности, али и на једном и на другом почива сенка трагичности. Лакома властела чини једно лице, а светитељ Лазар друго. Само на прво лице пада сенка греха и неслоге, а цара Лазара главу облива чистота покајања и румен честитости. Зато је народу нашем Видовдан остао један од најзначајнијих дана у историји. Г. Николи Велимировићу Видовдан је „једиа огромна висина, са које се да прегледати сва наша историја, уназад и унапред" (Беседа о прецима и иошомцима). Српска народна душа и српска црква, црква Св. Саве, освештале су видовданску погибију тиме што су косовске јунаке обавиле ауреолом светачком. Кад цару Лазару долази књига од Богородице, он се одриче од материалне победе и приволева победи етичкој. Већ тада, иитање југословенске историје меће се, тиме, на космичку основу. Оправдање и разлог југословенског живота постаје ствар Космичке Воље, симколисане књигом јерусалимском. У том погледу, карактеристичан је натпис на свиленом покрову што га је везла монахиња Јефимија, жена деспота Угљеше и кћи ћесара Војихне. И наша уметност добивала је из Видовданских Успомена најјачих идеја и најлепших емоција. Та успомена и данас изазива схватање скупих уметничких дела као и у минула времена. Ту је Ивана Мештровића Видовдански Храм. После индијских пагода, после Дома Господњега што