Prosvetni glasnik

О раввијању теоријског интереса

781

потреба. Прилагођавање средини се врши тада успешно, свакодневни послови обављају се брзо и лако, док је пажња усредсређена на какав предмет. Материалне сметње, разне дистракције у околини, које нас инаме одвајају од студија, савлађујемо знатно лакше када смо дубље заинтересовани каквим проблемом или кад се налазимо у процесу уметничког стварања. Услед разноврсних промена, придолажења нових чињеница и релација, нове представе, спајајући се и продирући се узајамно са старим, организују се међу собом и мењају се тако да неке бивају интенсивније и, праћене интересом, добијају превагу у свесном животу, образују центре асоциација; свесна енергија се сасређује на једну сврху, пажња концентрише, извесне идеје постају објекти унутрашњег живота, те се развитак интереса упућује једним правцем. Развијања теоријског интереса нема, дакле, без множине нових факата и односа, без њиховог проживљавања, без дискурсивне акције. Тако се, на пример, психолошки ивтерес, интерес за унутрашњи живбт, развија психолошким радњама, и у сваком резултату психолошког истраживања дух налази снаге за нове напоре. Нејасности и тешкоће у научној области, у којој се врше испитивања, повећавају само интерес, дају подстреке мишљењу, У колико је интенсивнији унутрашњи живот, у колико су дубља проживљавања идеја, у толико је јачи интерес за њих, силнија тежња за сазнањем, које је немогуће без сећања, без задржавања идеја, које утичу на моралну акцију, која вам опет помаже да дођемо до нових истина. Као што се види из досадашњег излагања, развијање теоријског интереса условљено је снажењем свесног, активног елемента који, под утицајем разноликих мењања, односно слободних вежбања, динамички организује хетерогене чињенице које се ослобађају својих ранијих, више мање аутоматских, веза, и бивају покретљиве, живе, дају могућности стварању нових спојева, нових садржаја. Тиме што се принцип промене примењује у васпитној, као и у осталим животним областима, развијају се интереси и јачају, поред памћења, нарочито мишљење, чија су битна обележја „одабирање међу обиљем могућих асоциација и довођење елемената у односе са одређених гледишта, — што је праћено особеним осећањем активитета, — фантазија као слвбодна игра асоциација и творачка фантазија која се показује као форма продуктивног мишљења својим телеолошким карактером"'). Принцип развијања теоријског интереса мора се тражити у филозофској концепцији по којој је стварност непрекидни процес развијања, кретања. СЛОБОДАН ПОПОВИЋ

') Р. МШ1ег—Рге1еп{е1з, ВеИга^е гит РгоМет с1ез могИозеп Оепкепз; АгсШ Јпг сЦе це$ат1е Рзусћо1о§1е , XXIII, ст. 310—325.