Prosvetni glasnik
36
Просветни Гласник
развијало се; личност се такође развијала, ишла напред, освајала себи и задобијала нова права, и „бити одан другоме", што је било опште правило, постало је изузетак: на место покорнога подношења свога жребија и своје судбе, јавља се слободан избор, онако како срцу годи и како га срце привлачи. И Лиза из Племићскога гнезда Тургењева такође се жртвује ради дужности, али схвата ту дужност далеко шире и пространије него Татијана. Но ни на тој најчистијој лепоти најлепшега типа и обрасца није се требало задржавати. Измењен строј друштва који је Тургењев не само назирао, него и предосећао и износио, звао је жену из оних предела њених ранијих красних дужности и задатака: да по неки пут исцељује, још чешће да олакшава, а увек да теши. Отварала се једна област не само неке пасивне и састрадалничке љубави, него област делатне, активне љубави, где има да се у односу према избранику свога срца приступи и стане напоредо, да се постане друг и потпора у животној борби. И Тургењев је оцртао читав низ дивних женских ликова, која су сва озарена и испуњена том активном, делатном љубави; показавши руској жени све задатке духовне једнакости са мушкарцем, а давши јој слободно развиће, потребно је било отворити јој и широки пут који води грађанској једнакости. * * * Драме Островскога, белетристички састави Писемскога, Гончарова, Помјаловскога, а нарочито Тургењева, бацили су свој дубоки поглед на жену. Жена се извлачи и ослобађа породичне тамнице; она жели да буде не само жена, мајка, или само играчка у рукама мушкараца, она тражи да је поштују и цене, и она сама себи извојевава своју слободу. У једној од најлепших драма Островскога, у Непошди , износи се кћи некога трговца, Катарина: она је сва пуна управо стихијскога протеста против крепоснога права, противу личног ропства; сва је испуњена протестом противу онога гледишта према жени које је онда било у моди и у снази, у коме се женско у првом реду потчињава оцу и матери, а затим се предаје и уступа на потпуно управљање и руковање мужевљево. Према драмама и комедијама Островскога, и из њихове садржине, човек се данас може да упозна са тадашњим душевним бићем и животом ондашње Русије. Девојку тада нису ни питали: хоће ли она, пристаје ли да се уда за овога или онога, и да ли она воли свога вереника. Сва су та питања решавали и старали се да реше сами родитељи. Они су пози-