Prosvetni glasnik

138

Просветни Гласник

знање страних језика него довољно развијена домаћа преводна литература на којој ће се разрађивати наши људи. Па онда, развијањем нреводне литературе се интенсивније шири рад на филозофији, негује и глача укус за филозофијом, ствара и појачава филозофска култура, пречишћује се и изоштрава се језик, развија и богати смисао за финије ниансе мисли и језика. Очигледне су користи од превода филозофских дела великих мислилаца, и разлоге што таквих превода немамо не треба тражити у наведеном рђавом изговору него у чињеницама сасвим друге врсте. Оно мало што се има готово је исто толико као и да се ништа нема; и примивши ту чињеницу да преводне филозофске књижевности немамо, није без интереса за наш општи културни рад расмотрити користи од превода из филозофије, начине на који би се могао изводити такав један преводилачки рад, и сва питања која су у вези са преводном књижевношћу. Несумњиво је да је филозофија богати и зрели израз једне културе. Интерес и укус за филозофска питања увек је знак високе културе. Развити своју културу до њених најбољих плодова, подићи мисао до њених највећих висина, значи, у правом смислу, проживети и изживети културне вредности. Ми немамо никаква разлога да не пожелимо својој култури, коју треба да градимо, најбољи развој и пуну снагу свих изражаја, сем ако нам није идеал што примитивније стање духа. А како је „враћање гтрироди и наивности" већ преживела фраза и један реално немогућ процес, ми имамо пуно интереса да развијамо своје културне вредности до њиховог максимума, и да учинимо све што се може да се продубе, прошире, појачају и развију у свима правцима све културне делатности. Међу њима, на првом месту, и она која је ориентирана ка вечној и старој бризи, тако драгој човековом уму, о највиин-м и последњим питањима живота и света, природе и човека. Како је наша брига о тим питањима била, доскора, из вероватно оправданих разлога, занемарена толико да се о нашој* филозофији једва може и говорити'), природно је окренути се књижевностима које имају филозофских дела, и, преводима таквих дела, стварати плодне основе за нашу филозофску културу. Ту лежи централни интерес за преводну филозофску књижевност. Она треба да створи широке темеље на којима ће се израдити наша филозофија; она треба да развије укус и смисао за филозофске проблеме; она треба да створи вољу и интерес за размишљања о битним питањима нашег живота, да отвори филозофирања; она има да приуготови плодан терен на коме ће се онда почети развијати наша мисао и на коме ће избити клице из којих ће се стварати наши изрази старе и вечне жудње свих

') Види, у овом масопису, свеске за новембар и децембар 1922, мој чланак О нашој филозофији и о нашој историји филозофије.