Prosvetni glasnik

Напомене о иашој преводној филозофској књижевнОсти 139

мислилаца за обухватом света и живота и стварањем слике света и живота. Додир са филозофском културом која већ постоји има да развије филозофију која ће бити наш изражај филозофске мисли и наша реакција на најосновнија, најинтимнија и најдража питања нашег ума и наше душе. Није мала улога, као што се види, једне преводне филозофске литературе: она треба да послужи развијању сопствене филозофске културе, а ова највишем изразу који наша култура има да покаже, нашој филозофској мисли. Филозофска култура, која значи скуп свих интереса и свих напора филозофирања, један је део опште културе и делује на њу као њен битни и најважнији чинилац. Није овде реч о једној специфичној, класној, неразумљивој, страној метафизици која би била једна врста алхемичарства или астрологије; филозофска култура не значи култивисање егзотичности, не значи професионалну негу схоластике нити бављење једним искључивим логичким занатом и спортом. Филозофска култура значи најшири смисао и израђен укус за размишљања опште природе и дубљег корена о свима стварима. Та култура значи ону културу коју су увек имали људи од вредности у опште, не само метафизичари него и уметници, и политичари, и државници, и научници, и свештеници, и лекари, и техничари. Филозофија није професионална схоластика; она је најдубљи и најлепши израз пуне и праве личности. Права индивидуалност увек собом носи и даје и пун израз свега живота; права личност има увек и своју филозофију као свој израз за све у себи и око себе. Управо, човек постаје правом и пуном личношћу тек онда када је успео да себе изради и изрази савршено и потпуно, да изрази своју филозофију. Најлепши пример такве израде личности и пуног израза човечанства дао је Гете. Развијати своју личност био би највиши задатак културе; а филозофска култура је тачно рад на таквом развијању. Велики број мисл 'лаца који су живели и који још живе депоновао је у историји опште људске културе своје мисли у својим делима. Имати их на расположењу, оплодити се њима, развити себе на њима — то је мисија коју има да изврши једна преводна литература у нас. Мисија је крупног значаја; нама је потребна добра преводна књижевност. А добра се може добити само брижљивим радом и организованом негом. Три су основна услова да преводна литература врши своју улогу онако како треба: избор, превод и коментари. Ваља знати шта треба преводити, како треба преводити и како пропратити преводе. А да би се ова три услова остварила, потребна је организација, што значи централизација посла : она има да пође са Университета, из „Филозофског Друштва", и она има да врши, како је овде реч о превођењу, и организовану акцију за израду терминологије. Прегледати ове услове, у опште и онако како код нас стоје, сврха је ових напомена.